Ubice novinara ostaju nekažnjene

Ubistva novinara moraju da budu razjašnjena i kažnjena zatatražili su novinari povodom Svetskog kongresa Medjunarodnog novinarskog udruženja u Moskvi. Istaknuto je da u mnogim državama u svetu nema političke volje da se pronadju ubice novinara i izvedu pred sud.

U više od 1000 ubistava novinara u proteklih deset godina pronadjeno je, prema pocaima INSI instituta , samo 27 počinilaca. Najvažnije pitanje konferencije zbog toga glasi zašto je to tako i šta može protiov toga da se učini? Edrian Vajt, generalni sekretar Medjunraodnog udruženja novinara kaže:

"To pitamo posebno ovde u Rusiji, gde je situacija kritična. Više od 200 novinara i saradnika u medijima ubijeno je u proteklih 14 godina i u mnogim od tih slučajeva nije bilo odgovarajuće istrage i ubice nisu izvedene pred sud. Mislim da ruske vlasti imaju odgovornost da učine nešto kako počinioci zločina ne bi ostali nekažnjeni."

Neposredno posle ubistva kritičke ruske novinarke Ane Politkovskaje, Medjunarodno novinarsko udruženje je zajedno sa još jednom orghanizacijom koja se zalaže za slobodu medija, osnovalo Medjunarodnu komisiju, koja bi trebalo da istraži ubistva novinara u Rusiji. Ruski istražni organi ni sedam meseci od ubistva Polikovskaje nisu odmakli ni korak dalje u razješnjenju ovog ubistva.

Vanredna konferencija sa temom "Pravda za novinare" je tretirana kao kongres. Predvidjene su takodje još i teme: interkulturalni dijalog s obzirom na terorizam i netoleranciju i budućnost novinarstva.

Vjatčeslav Ismajlov iz “Novaje Gazete”, novina za koje je radila i ubijena Politkovskaja, žali što konferenciji ne prisustvuje niko od predstavnika vlasti u Rusiji i kaže:

"Mi imamo šta da kažemo na ovom kongresu, jer su tri naša korespodenta ubijena. I nijedan slučaj nije rasvetljen. Želimo medjunarodnu solidarnost. Naš urednik je u svom govoru rekao da o problemu ubistava novinara raspravljaju novinari, ali ne i predstavnici države kojima bi mogli da se obratimo. Oni su poštedjeni."

Generalni sekretar Medjunarodnog novinarskog udruženja Vajt polazi od pretpostavke da u Kremlju uopšte ne žele da prihvate poruku kongresa:

"Mislim u ovom trenutku imamo snažan utisak da kremaljska administracija ne prihvata poruku, dobru poruku od ljudi koji su zainteresoavni za dijalog i žele izgradnju prave demokratije u Rusiji. Administracija je zainteresovana samo za to da sakupi poene, time što će gledati samo loše primere iz zapadnih država, kako bi opravdala nemoć ruske vlade i administracije."

Vajt je od ruskog vodjstva zatražio više otvorenosti u diksusijama. Oni bi trebalo da priznaju da postoji kriza slobodfe šatmpe u Rusiji.