Ubistvo Bin Ladena promenilo Pakistan

Sasvim je moguće da je na pakistansku unutrašnju politiku ozbiljnije posledice ostavila akcija američkih komandosa. Time je svima bilo jasno da je, uprkos suprotnim tvrdnjama, moćne vojno obaveštajne službe, Osama bin Laden godinama boravio u Pakistanu. Na taj način poniženi su pakistanski političari koji su godinama uveravali SAD da vođa Al Kaide definitno nije u njihovoj zemlji. Osim toga, civilna vlada u Islamabadu morala je da uzme u obzir da je svemoguća vojna obaveštajna služba (ili u najmanju ruku, delovi njenog rukovodstva), vrlo dobro znala da se Bin Laden nalazi u Abotabadu.

Igbal Hajder nekadašnji ministar pravde u vladi Benazir Buto kaže: „Nema sumnje da se Osama bin Laden krio u Pakistanu niti da delovi pakistanske političke elite, ako ne i cela grupa, štite ekstremiste. Osama bez podrške političke elite ne bi mogao da preživi u Pakistanu.“

Sve glasnije kritike rukovodstva

Za Islamabad je ponižavajuća činjenica da Vašington o predstojećoj akciji nije obavestio predsednika Asifa Ali Zardarija niti pakistansku vojsku. Činjenica da pakistanska vazdušna odbrana nije primetila preletanje američkog helikoptera, dovela je u pitanje tradicionalnu ulogu vojske kao jedine funkcionalne institucije u Pakistanu. Molba za pomoć koju je pakistanski predsednik, kratko nakon američke akcije, uputio SAD, kako bi izbegao vojni udar, samo je zaokružila sliku nemoćnog Pakistana.

Vais Tohid politički analitičar iz Karačija uveren je da je ubistvo Osame bin Ladena i duboka kriza u odnosu prema Vašingtonu značajno pomerila koordinate pakistanske unutrašnje politike. „Otkriće da se Bin Laden nalazi u Pakistanu omogućilo je SAD da izvrše pritisak na Islamabad. Do sada se nije dogodilo da pakistanski politički establišment bude kritikovan na planu unutrašnje politike kada je o odnosu prema ekstremistima reč.“

Mada su daleko od toga da predstavljaju većinu u Pakistanu liberalni političari poput Igbala Hajdera sve glasnije kritikuju vođstvo te zemlje. „Mi smo protiv verskih fanatika. Međutim, oni imaju pristalice u najvišem rukovodstvu zemlje.“ Ove snage simpatišu talibane i ne osuđuju napade samoubilačke napade. Hajder kaže da Pakistan „vodi rat protiv sebe samog“.

Pogibija 24 pakistanska vojnika koji su stradali u američkim vazdušnim napadima na granici sa Avganistanom još više su unazadili bilateralne odnose. Ikbal Hajder kaže : „Ovo je unazadilo odnose SAD i Pakistana znatno više nego ubistvo Bin Ladena.“ Zbog tog incidenta, Islamabad je bojkotovao konferenciju o Avganistanu. Pakistan je do daljeg zatvorio granične prelaze prema Avganistanu za Nato transporte.

Oslabljen uticaj vojske

Verovatno će biti potrebni meseci dok Islamabad i Vašington ne pronađu izlaz iz krize. Obe strane su potrebne jedna drugoj. Pakistan je ovisan o civilnoj i vojnoj finansijskoj pomoći SAD, a Vašingtonu je neophodna saradnja Pakistana u borbi protiv talibana u cilju postizanja stabilnosti u Avganistanu i omogućavanju povlačenja SAD.

Ipak, u unutrašnjoj politici Pakistana došlo je do korenitih promena. Pakistanska ministarka spoljnih poslova Hina Rabani Har je nedavno rekla da je trenutna kriza oslabila tradicionalni uticaj vojske na spoljnu i bezbednosnu politiku Pakistana.

U slučaju prestanka pretnji o napadima i izvinjenja SAD zbog napada na pakistanske vojnike, put ka Nato snabdevanju će ponovo biti otvoren. To je možda samo pusta želja. Ali, činjenica da pakistanski poslanici razmišljaju o tome, a da ministarka spoljnih poslova javno priča o tome, pokazuje da se u Pakistanu mnogo toga pokrenulo nakon ubistva Osame bin Ladena.

Autori: Grahame Lukas / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković