„Ubiti što više američkih vojnika“

Povodom suđenja takozvanoj grupi iz Zauerlanda, list Špigel onlajn piše:

„Članovi grupe do detalja su sve priznali. Prema rečima Frica Gelovica glavni cilj je bio ubiti što više američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj. U sudnici optuženi je terao šegu sa tajnom službom i pričao kako je praćenje bilo ’isuviše upadljivo’. ’Bilo je toliko upadljivo da ga je bilo nemoguće prevideti’, rekao je Gelovic u sudnici u Diseldorfu i dodao da je povremeno imao utisak da agenti žele da budu primećeni kako bi zastrašili članove grupe.

Gelovic i saučesnici - Atila Selek i Adem Jilmaz - osnovali su nemačku ćeliju Islamske džihad unije i planirali napade autobombama. Prvo su nameravali da napadnu vazduhoplovnu bazu u Ramštajnu i konzulate, a onda su se odlučili za diskoteke i pabove u koje dolazi veliki broj američkih vojnika.“

Suđenjem se bavi i list Merkiše odercajtung:

„Prema obimu i kvalitetu informacija iskazi optuženih na suđenju takozvanoj grupi iz Zauerlanda predstavljaju novinu. Optuženi su omogućili uvid u terorističku mrežu do koga inače mukotrpno dolaze samo tajne službe, a i onda je pun praznina. Uvek iznova iznenađuje koliko lako ekstremisti nalaze nove pristalice. Mladi, oni koji traže orijentaciju u životu, frustrirani, useljenici i konvertiti – svi oni podložni su propagandi ekstremista, ulaze u njihov paralelni svet i na kraju stupaju u akciju.“

Najzad, o suđenju u Diseldorfu list Rojtlinger generalancajger piše:

„Hapšenjem grupe osujećena su dva teroristička napada, ali veliko je pitanje da li je to trajan uspeh u borbi protiv islamista spremnih na nasilje. Umesto jednih uvek mogu da dođu drugi. Suština je u ideologiji džihada koju su ti ljudi prihvatili i u tom slučaju u pitanju je Hidra. Toj ideologiji u Nemačkoj se mora suprotstaviti prosvećivanjem koga nema u mnogim islamskim zemljama.“

Žrtvovati vojnike zbog mira u Avganistanu

O angažovanju u Avganistanu list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„I dok se u Berlinu vodi rasprava oko toga da li je Bundesver u Avganistanu u ratu ili je nešto drugo u pitanju, američke snage sada i na Hindukušu koriste taktiku koju je general Petreus već uspešno primenio protiv pobunjenika u Iraku. Deviza glasi – angažovanjem većeg broja vojnika zaštiti stanovništvo dok domaće snage ne budu u stanju da garantuju bezbednost. Praktično, to znači – žrtvovati više vojnika kako bi Avganistanci mogli da žive. Obama će morati dobro da se potrudi kako bi uverio domaću javnost da je to pravi put, a još više kako bi u to uverio saveznike.“

Drugim aspektom rata u Avganistanu bavi se list Zidojče cajtung:

„Novac od droga je jedan od najvažnijih pokretačkih mehanizama rata u Avganistanu. Više od 90 odsto heroina u svetu potiče odatle, trećina od tri i po milijarde dolara, koliko prema procenama iznosi društveni proizvod zemlje, potiče od droga. U kasama talibana završava najmanje sto miliona dolara i tim novcem oni nabavljaju oružje i finansiraju rat.

Isprobano je bezbroj načina da se stane na put drogi – paljena su polja maka, pokušalo se sa gajenjem drugih kultura, hapšeni su kuriri, javno imenovani korumpirani političari i policajci. Sve to bilo je od male koristi.

Sada su Amerikanci najavili da će narkobosove uhvatiti „žive ili mrtve“ – dakle, da će ih ubijati. Na taj način pribegavaju najdrastičnijem sredstvu bez mnogo izgleda na uspeh. Ta pretnja neće zastrašiti narkodilere, a iza svakog ubijenog trgovca drogom čeka pet novih.

Problem droge u Avganistanu moguće je staviti pod kontrolu samo pravom mešavinom akcija – na primer, seljaci ne smeju biti na gubitku kada prestanu da gaje mak. Ali, najvažnije je da za kurire i one koji prave heroin život postane pakao, što je u korumpiranoj zemlji kao Avganistan gotovo nerešiv problem. Sudeći prema dosadašnjem iskustvu, ni akcija „živ ili mrtav“ neće doprineti rešavanju problema droga u Avganistanu.“

Kako pomoći otetim Nemcima?

Povodom rasprave o angažovanju vojske u oslobađanju otetih nemačkih mornara i promeni ustava u tom cilju list Veclarer noje cajtung piše:

„Umesto da se povede demokratska, otvorena rasprava kako rešiti problem, ministar odbrane bavi se opštim mestima, priča nebuloze o tome kako bi vojska trebalo da interveniše tamo gde policija ne može. To nije dovoljno kako bi se opravdala tako dalekosežna odluka kao što je promena Ustava. Međutim, i protivnici ministra Junga trebalo bi da dopuste pitanje zašto se tako uporno bave zabranom angažovanja vojske na unutrašnjem planu, umesto da pokušaju da nađu pravi odgovor na gorući problem – kako efikasno pomoći nemačkim građanima koji su oteti u inostranstvu“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković