Uganda: Homoseksualca prijaviti policiji!

Godinama su borci za ljudska prava u Ugandi insistirali na jednakosti svih građana, bez obzira na seksualnu orijentaciju, i godinama su nailazili na otpor fundamentalista. Ovi drugi su zvanično nadjačali u ponedeljak kada je predsednik zemlje potpisao sporni zakon protiv homoseksualaca. Doduše, u krivičnom zakoniku koji datira iz perioda kolonijalne britanske vlasti već je postojala odredba po kojoj je homoseksualno ponašanje kažnjivo. Novi zakon je drakonski – u zatvoru mogu da završe svi koji podržavaju prava homoseksualaca, kao i oni koji ne prijave „homoseksualne radnje“.

„Zakon nas sve dovodi u nevolju“, kaže za DW Siranda Džerald Bleks iz nevladine organizacije Refugee Law Project. „Građani koji rade sa homoseksualcima ili žive sa njima sada su prinuđeni da prijave ove ljude policiji. Ukoliko to ne uradimo, i mi možemo u zatvor“, upozorava Bleks.

Dugi put zakona

Zakon je imao neobično dug put do predsedničkog potpisa, čak i za zemlju kao što je Uganda. Još 2009. godine je prvi nacrt stigao u parlament. U tom predlogu je čak stajalo da ponovljeno homoseksualno delovanje treba kazniti smrću, što je izazvalo masovne proteste u zemlji. Prošlog decembra je skupština usvojila nešto blažu verziju zakona – ali i prema toj verziji homoseksualci mogu na doživotnu robiju.

Predsednik Jovere Museveni isprva se držao na distanci. Želeo je da konsultuje stručnjake. Tako su pravnici i borci za ljudska prava iz Ugande dobili priliku da ukažu kako zakon predviđa diskriminaciju i da je samim tim protivustavan. U najčitanijim domaćim novinama Dejli monitoru objavljeno je otvoreno pismo međunarodnih medicinskih eksperata upućeno predsedniku. Predstavnici 60 organizacija opisali su i moguće posledice, recimo zastoj u borbi protiv side, ukoliko homoseksualcima bude uskraćena medicinska nega.

Dok je u susednoj Nigeriji predsednik Gudlak Džonatan potpisao sličan zakon početkom godine, delovalo je da njegov kolega iz Ugande neće krenuti tim putem, da je možda uvažio kritike domaće i međunarodne javnosti. Ipak, Museveni – inače protestant – čekao je samo na rezultate sopstvene „naučne komisije“ u kojoj se našlo 11 naučnika, lekara i političara. Ta komisija je 10. februara u „naučnom saopštenju“ ocenila da je homoseksualnost bolest, te da ne postoji nijedan gen koji je izaziva. Komisija nije davala preporuke u pogledu zakona, ali se ishod mogao naslutiti.

Predsednik je iz saopštenja svoje „naučne komisije“ zaključio da homoseksualnost ne može biti urođena već da nastaje zbog loše socijalizacije. Odluka je zgodno pala neposredno posle partijskog kongresa Musevenijevog Pokreta nacionalnog otpora na kojem je 69-godišnji predsednik dobio podršku da se 2016. kandiduje za novi mandat. Poznavaoci prilika tumače da se Museveni potpisom na zakon sada odužuje svojim poslanicima koji su ga podržali.

Klima straha

Zakonska diskriminacija homoseksualaca u Africi nije izuzetak – u čak 37 zemalja je ovakvo seksualno ponašanje kažnjivo. Pri sprovođenju zakona, međutim, država često gleda kroz prste, objašnjava Andrea Kempf sa Nemačkog instituta za ljudska prava. „U Ugandi i drugim zemljama nije bilo značajnijih presuda po ovom zakonu. Jedini izuzetak je Kamerun“, kaže ona za DW. Dodaje da zakoni pre svega služe smanjenju društvenog aktivizma. „Za pogođene to znači klimu straha i stigmatizacije. Za aktiviste koji se zalažu za prava homoseksualaca ovakvi zakoni su često i fizička pretnja.“

Koliko je pretnja opipljiva najbolje je pokazalo ubistvo aktiviste Dejvida Kata. Pre toga je jedan bulevarski list iz Ugande objavio imena i adrese gejeva i lezbejki. Na naslovnoj strani bio je naslov „Obesite ih!“ i slika pokojnog Dejvida Kata.

Kritike i nuspojave

Neposredno po potpisivanju zakona američki predsednik Barak Obama je najavio da bi odnosi Vašingtona i Kampale mogli da se „zakomplikuju“. SAD su jedan od najvećih donatora razvoje pomoći za Ugandu. Razočaran je i zvanični Berlin: „Posebno šokantno je što predsednik svoju odluku pravda navodnim društvenim uzrocima za širenje homoseksualnosti“, rekao je Kristof Štreser, poverenik nemačke vlade za ljudska prava. Blogeri u Ugandi primećuju da je Musevenijev stručni savet namerno izvodio nakaradne zaključke iz naučnih studija. Nobelovac i bivši anglikanski nadbiskup Dezmond Tutu rekao je da ga zakon u Ugandi „obeshrabruje“.

Andrea Kempf kaže da je važno da postoje kritike, ali upozorava – kritike po medijima nisu delotvorne. „Poslednjih godina su afričke organizacije za ljudska prava više puta kritikovale države koje daju novac za razvoj afričkim zemljama“, kaže Kempf. Naime, kada god kritike sa Zapada dolaze otvorene u medijima, kada se preti ukidanjem razvojne pomoći – to homoseksualcima u afričkim zemljama nimalo ne pomaže. Naprotiv, stigmatizacija postaje još jača. „Donatori bi trebalo da delaju preko ambasada i u okviru razvojne saradnje na licu mesta“, dodaje naša sagovornica.

Autor: Filip Sandner / nr
Odg. urednik: Jakov Leon