Ujguri pod lupom

U Kašgaru je vreme molitve. Trgovci otvaraju prodavnice i prostiru robu - činije od bakra, tepihe, začine, ovčetinu ili lepinje. Kašgar se nalazi na samom zapadu Kine u provinciji Sinđijang. Ovde živi i puno muslimanskih Ujgura. Oni nisu Kinezi, već potomci turskih nomada.

Stari grad Kašgara je nekada bio važan trgovački centar na putu svile.

Do danas je zadržao svoj orijentalni šarm - uske, isprepletane ulice. Kuće su ravne i od drveta, slame ili gline. Međutim, ova istorijska zdanja polako nestaju. Jedan Ujgur, inače trgovac tepisima kaže: „Naša kuća će takođe biti srušena. Na njenom mestu će biti izgrađen put. Mi to ne želimo.“

Budno oko kineskih vlasti

Ujguri se žale na vlasti u Pekingu, jer smatraju da one žele da unište njihovu kulturu. Komunistički činovnici nadgledaju škole, univerzitete i džamije. Vlasti u Kini vrše sve veći pritisak na Ujgure, a grad Kašgar je glavna meta, ističe Ulrih Delins, član svetskog kongresa Ujgura u Minhenu.

„Kašgar je na meti vlasti i kineske komunističke partije. On se tretira kao centar stvarnog ili imaginarnog otpora. U protekloj godini je postavljeno 2100 video kamera za nadgledanje, a postavljene su i dodatne snage bezbednosti.“

Provincija Sinđijang je za Kinu od velikog značaja. Ona se graniči sa Pakistanom, Kirgistanom i Uzbekistanom. S druge strane, vlasti naslućuju da je zemlja bogata naftom i žele da je eksploatišu. Peking, naravno, želi da spreči nemire u provinciji koja je od strateškog značaja. Već godinama se u Sinđijangu jedna grupa ekstemista bori za nezavisnu državu - Istočni Turkestan.

Koristi se loš imidž muslimana

Sada kineske vlasti žele da dokažu kako Ujguri sarađuju sa međunarodnim terorističkim organizacijama. Pod tim izgovorom, kineske vlasti koriste oštre mere u borbi protiv Ujgura. Peking koristi činjenicu da su Ujguri muslimani, i da muslimani, nakon terorističkih napada u Njujorku imaju lošiji imidž na Zapadu od Tibetanaca.

„Gledano spolja, to je povezano sa manje rizika. Ne postoje pokreti za zaštitu Ujgura. U principu je moguće sprovesti smrtnu kaznu, a da to ne dovede do lošeg imidža. To nikoga ne interesuje. Kod Tibetanaca je to drugačije. To je verovatno najveći pokret za podršku jednoj etničkoj grupi. Izricanje smrtne kazne vuče sa sobom posledice.“

Najveći broj smtrnih kazni izrečeno je u provinciji Sinđijang. Žrtve su mahom obični ljudi, kaže mladi Ujgurac Mikuer: „Iako smo muslimani, mi volimo mir. Kada teroristi izvrše neki napad to nam škodi. I mi to ne volimo.“

Autor: Aldenrath Petra/ Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Dijana Roščić