Uklanjanje nuklearki – rutina ili opasnost?

Nedavno je firma Fatenfal koja upravlja nuklearkom Brunsbitel podnela zahtev za rušenje ove nuklearke Ministarstvu za zaštitu čovekove sredine pokrajine Šlezvig-Holštajn. Reaktor je ugašen još 2011. Nešto ranije je nemačka vlada donela odluku o obustavi proizvodnje atomske energije. Trebalo je otkloniti celokupno postrojenje, a ne, kao što je do sada bio slučaj, samo ga zatvoriti u betonski „kovčeg“.

Nemačka već ima iskustva sa demontiranjem nuklearki. Potpuno je demontirana nuklearka Niderajbah u Bavarskoj. Atomska centrala Grajfsvald u pokrajini Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji važi za najveću ugašenu nuklearku na svetu. Ona je ugašena još 1990, ali tek sada, 22 godine kasnije, trebalo bi da se okončaju radovi oko demontiranja. Na tom poduhvatu je angažovano 10.000 radnika.

Rušenje nuklearke – rutinska mera

„Tehnički postupak za demontažu atomske centrale je bezbedan“, kaže Rald Gildner, predsednik Nemačkog atomskog foruma. Atomski forum je interesno predstavništvo nemačke atomske industrije. Ralf Gildner za DW opisuje rušenje nuklearnog reaktora kao sasvim normalni rutinski proces. Najpre se demontiraju delovi koji nisu nuklearni, zatim slabo kontaminirani delovi kontrolnog postrojenja, pa onda gorivni elementi i sistemi za snabdevanje.

Za svaki korak je potrebno posebno odobrenje a nadgledaju ga organizacije za nadzor i za atomsku kontrolu. I odista zakon predviđa strogu kontrolu. Predviđeno je na primer tri do pet godina za hlađenje gorivnih elemenata jer oni čine 99 odsto celokupne radioaktivnosti.

Delovi nuklearki mogu ponovo da se koriste

Mnogi stanovnici su skeptični. Nemaju poverenja u mere bezbednosti. Mnogi su aktivni u građanskim inicijativama i žele da imaju uvid u akte. Vlasnici nuklearki imaju pravo da ponovo prodaju demontirane delove. Prilikom rušenja atomske centrale otpadne više stotina kilometara bakarnog kabla i 300.000 tona čelika. A pošto rušenje nuklearke košta do 500 miliona evra u interesu je vlasnika da proda što je moguće više delova.

Jan Beker, potrtparol inicijative „Kontra-atom“ tvrdi da u svetu ima sve više kontaminiranog čelika. Brojni stanovnici jednog oblakodera u Tajvanu pre nekoliko godina su oboleli od raka, zato što je za izgradnju solitera korišćen radioaktivni čelik. Mada je njegovo zračenje bilo slabo, umrlo je više od 60 ljudi. Ali, odgovorni za rušenje nemačkih nuklearki ne žele da čuju takva poređenja. Reč je o čeliku iz Indije i Kine. Takvih slučajeva navodno nema u Nemačkoj.

Autori: Volfgang Dik / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević