Ukrajinski san o Evropi

U vazduhu se još uvek osjeća vrućina. Ali, polako, hladna noć ipak kao da će zaogrnuti od vrućine iscrpljenju metropolu Ukrajine - Harkov, drugi grad po veličini te zemlje. U podrumskim prostorijama sivog i otužnog naselja solitera, polako se okupljaju mladi muzičari. Grupa „Sobaky v kosmosi“ („Psi u svemiru“), sastoji se od šestorice članova. Oni sviraju ska. Zajedno sa ukrajinskom kultnim autorom Serhijem Šadanom već nekoliko puta su nastupili i u Nemačkoj. I večeras u svom studiju, u podrumu zgrade nameravaju da vežbaju za novi zajednički nastup u Berlinu.

Ono što nemačkoj publici u njihovim opuštenim muzičkim kompozicijama najčešće promiče, jesu tekstovi napisani na ukrajinskom jeziku koji kritikuju društvo. „To je zapravo muzika solidarnosti, borbe i otpora. To što mi radimo je takozvani politički rok. Zanimljivo nam je da se bavimo ozbiljnim društveno političkim temama. Ukrajinska muzika je po pravilu prilično neagresivna i gotovo bez ikakvih socijalnih komponenti“, objašnjava autor Zadan.

Udaljenost od Evrope se sve više povećava

Zadan se u svojim pesmama najčešće obračunava sa političarima ogrezlim u korupciju, policijom spremnom na nasilje, bogatim preduzetnicima koji u Ukrajini odlučuju o svemu. On kritikuje nedostatak slobode medija kao i njihovu potkupljivost. Prema njegovom mišljenju, sve su to teme zbog kojih se njegova zemlja u poslednje dve godine sve više udaljava od Evrope.

Serhi Šadan živi u Harkovu; gradu koji je u Evropi postao poznatiji po tome što se tu igraju utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu 2012. Ali, u tom gradu opoziciona političarka Julija Timošenko izdržava svoju sedmogodišnju kaznu zatvora. Bivša premijerka Ukrajine optužena je zbog navodne korupcije i zloupotrebe moći. Kao i ona, i nekolicina njenih ministara optuženi su i osuđeni na kazne zatvora. U vezi s time, uoči početka fudbalskog prvenstva, u celoj Evropi raspravljalo se o tome, da li bi bilo bolje bojkotovati utakmice, s obzirom da je očigledno da su sva ta hapšenja i sudske presude bile politički motivisane.

Poželjna kritika spolja?

S obzirom na situaciju u njegovoj zemlji, takva politička razmišljanja od strane evropskih političara, Zadan može dobro da razume. Ali, on istovremeno naglašava da Evropa mora da shvati da su politika i društvo u Ukrajini dva različita pojma. Ni u kom slučaju, kaže on, ne smeju se poistovetiti ukrajinski narod i ukrajinski predsednik i njegova vlada. Nekakav bojkot njegove zemlje, ne bi rešio probleme.

Takvim problemima bavi se i ukrajinski borac za ljudska prava Jevgen Zaharov i to već 20 godina. I on živi u Harkovu i tamo se zalaže za poštovanje ljudskih prava. U raspravi oko eventualnog bojkota, on je video mnogo toga pozitivnog. „Ukrajinci koji su okrenuti prema Zapadu, čak su priželjkivali takvu kritiku iz Evrope; jedan jasan i kritičan stav prema ukrajinskoj vladi i državi. To i je jedan od načina uticanja na situaciju u zemlji“, naglašava Zaharov. On dodaje da, na kraju, bez obzira na to koja se stranka trenutno nalazi na vlasti, ukrajinsko rukovodstvo uvek gleda u smeru Evrope, ako ni zbog čega drugog, a onda bar iz ekonomskih razloga i interesa. „Evropsko prvenstvo prouzrokovalo je velike gubitke kada je reč o imidžu naše zemlje. Ukrajinska vlada sa Viktorom Janukovičem na čelu, preko politike koju sprovodi i zastupa, jasno pokazuje koliko zapravo malo drži do evropskih vrednosti“, kaže Zaharov.

Ukrajinci moraju sami da reše svoje probleme

„Upravo su te vrednosti za Ukrajince itekako važne. Mnogi veruju da je današnja Evropa 'obećana zemlja', u kojoj ćemo, ako budemo primljeni, živeti srećni, bogati i zadovoljni. Lično dam protiv takve idealizacije, protiv sam slepog oduševljenja evropskim standardima, a samim tim sam i protiv ovakve vrste čežnje za Evropom. Zapravo, ja uopšte i ne osećam čežnju za njom, pogotovo ako se pogleda situacija kakva je tamo sada i šta se sve događa“, kaže Zadan.

„Ukrajinci bi konačno trebalo da počnu da svoje probleme rešavaju sami, umesto da čekaju na pomoć spolja. Osim toga, Ukrajinci ne bi trebalo samo da izaberu novu vladu već i da promene celokupni korumpirani sistem u zemlji. Ali, pre svega, oni bi trebalo da promene sami sebe“, kažu Zhadan i Zaharov.

Takvih samoinicijativa u Ukrajini ne nedostaje. Pre svega među mladima ima onih koji su spremni da se angažuju. Jedna od njih je Darina Grebenjuk. Ona ima 18 godina (iako deluje još mlađe) i aktivna je u nevladinoj organizaciji „Mladi i demokratska unija“ koja se bori za poštovanje građanskih prava. „Svoju budućnost vidim u Ukrajini. Ali, ta Ukrajina trebalo bi da počiva na hrišćansko-demokratskim načelima. Mi želimo da budemo na istom nivou sa Evropom. S druge strane, baš i nije tako da mi sami ne činimo ništa, da takoreći sedimo na prozoru i žalimo se što Evropa ne želi da nas primi“, kaže ta studentkinja informatike.

Svoj zadatak Darina Grebenjuk vidi prvenstveno u tome da ljude u Ukrajini informiše o pravima koja imaju; na primer, bolesne da imaju pravo na posebne, besplatne lekove… Ukrajina o kojoj sanja Darina je zemlja svih njenih stanovnika, a ne samo bogatih preduzetnika.

Pesma buđenja

„Mi smo zapravo smo gubitnici i autsajderi, ali baš zato možemo da kažemo šta god želimo“, kaže Zadan odgovarajući na pitanje može li on svojim tekstovima u Ukrajini išta da promeni. I on ima sasvim jasna očekivanja od toga u kakvoj bi Ukrajini on zapravo želeo da živi – „U zemlji u kojoj nema oligarha, u kojoj svaki građanin ima svoja prava i slobode, ali i dužnosti“. Sve dotle dok se situacija ne promeni, on će i dalje da komponuje i piše tekstove; istovremeno besan i pun nade: „Nikoga ne zanimaju tvoje potrebe. Dragi brate, sve zavisi samo od tebe!“

Autori: Tetjana Bondarenko / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković