Ukrajinu ne treba prepustiti samu sebi

Nekoliko demonstranata je ubijeno u uličnim borbama u Kijevu. To je tužni bilans višemesečnih sukoba između proevropskih aktivista i snaga bezbednosti predsjednika Viktor Janukoviča. Obračuni na ulicama Kijeva u punom su jeku.

Još krajem protekle sedmice, nakon zaoštravanja odnosa među sukobljenim stranama, mnogi su se pribojavali najgoreg. Novim represivnim zakonima, koji značajno ograničavaju pravo na demonstracije i proteste, predsednik Janukovič svesno je ciljao na eskalaciju sukoba.

Janukovičeva strategija eskalacije

Umesto da vodi ozbiljne pregovore sa umerenim vođama opozicije, Janukovič je usvajanjem paketa zakona koje je mnoge iznenadio, praktično objavio rat onim sunarodnicima koji već mesecima zahtevaju njegovu ostavku. Posledica toga bila je podela u redovima onih koji predvode demonstracije i njihovih pristalica. Vođe opozicije, poput Vitalija Klička, podstakle su radikalne i nasilne demonstrante na otpor protiv vlasti u Ukrajini.

Ukrajina se tako našla na ivici građanskog rata. To je rezultat radikalizacije demonstranata i strategije eskalacije Viktora Janukoviča. Mirni protesti počeli su u novembru, nakon što Janukovič nije potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

U međuvremenu ne radi se više samo o približavanju EU, već u suštini o opstanku Janukoviča na vlasti koji je represivnim zakonima i brutalnim akcijama snaga bezbednosti dokazao nedostatak demokratske odgovornosti. Čekanje do redovnih predsedničkih izbora koji bi trebalo da budu održani na proleće 2015. godine – nije rešenje aktuelnih sukoba.

EU i Rusija moraju da deluju

Politika koja je trenutno na sceni izuzetno je opasna. Janukovič, ali i opozicioni lideri, ako uopšte više i mogu da govore u ime svih demonstranata, međusobno se optužuju i teško da će postići bilo kakav dogovor i rešenje bez da se umešaju posrednici. Dakle, ako se nasilje nastavi, koje svakako treba zaustaviti, Ukrajinu bi mogao da zahvati građanski rat. Zato se očekuje da Evropska unija i Rusija zajednički rade na rešavanju tog problema.

Zbog složenih interesa, nejasnih pretpostavki i vizija evropske politike Ukrajine u kojoj preovladava uglavnom spoljno-politički uticaj Rusije u kome nema odstupanja, to neće biti nimalo lak poduhvat. Primer Sirije na najsuroviji način je pokazao kuda to može da vodi, ako međunarodna zajednica ne želi usaglasi razlike u stavovima. Slučaj Sirije takođe jasno je pokazao da pritisak Zapada, ali i sankcije koje bi EU trebalo najzad da uvede režimu Viktora Janukoviča, kao i pragmatična politika sa Rusijom, mogu dovesti do političkih rešenja.

Ukrajina klizi u građanski rat. To ne može biti ni u interesu Rusije, niti u interesu Zapada. Već sada bi trebalo da počnu diplomatski napori Evropske unije usmereni prema Moskvi. U diskusijama o Siriji u Montreu i na sastanku globalne elite u švajcarskom Davosu trebalo bi da bude dovoljno mogućnosti da se spriči dalja eskalacija sukoba u Ukrajini.

Komentar: Ingo Mannteufel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković