Ulična granica između BiH i EU

Petru Pavlović zatekli smo kako s prijateljicama u bakinoj kući u ulici Marka Marulića, na periferiji Metkovića, priprema rođendansko slavlje. Čim izađe na ulicu iz dvorišta bakine kuće koja se nalazi u Bosni i Hercegovini, Petra uđe u Evropsku uniju. To joj, kaže, nije neobično. „Pa više puta prelazim ulicu, kad idem u školu, bar dva- tri puta dnevno prelazim ulicu, odnosno granicu i nemam osećaj da prelazim iz jedne zemlje u drugu“.

Davor i njegova majka Jadranka Dominiković žive na južnoj strani ulice Marka Marulića, u Hrvatskoj. Oni, opet, stalno odlaze u Bosnu i Hercegovinu. Čine to svaki put kad pređu ulicu u kojoj žive. Pri prelasku ulice granična policija im, kažu, ne traži pogranične propusnice, iako ih oni, za svaki slučaj, imaju kod sebe. „Kada se igram s ćerkom stalno prelazim s jedne strane ulice na drugu“, kaže nam Davor, objašnjavajući neobičnu situaciju u kojoj žive stanari ulice Marka Marulića.

Iako nema graničnih oznaka, Davor tačno zna gdje je granica Bosne i Hercegovine i Hrvatske. „E, to vam je tačno ovdje“, pokazuje nam Davor ivičnjak, odnosno ogradu susednog dvorišta. „Sada smo u Hrvatskoj, a čim zakoračimo ovamo već smo u BiH“, kaže Davor. Premda je situacija u kojoj su se zatekli stanari ulice Marka Marulića neuobičajena, Davorova majka Jadranka kaže da se u toj ulici živi normalno.

„Živi se k'o što se i pre živelo, samo, eto, što malo češće patrolira policija, a drugo nema šta. Idemo po hleb tu preko puta u prodavnicu jer nam je bliže. Nas manje-više svi policajci poznaju i svi imamo propusnice, lične karte... Kad vide da piše ulica Marka Marulića, sve im je jasno“, kaže Jadranka.

Delikatan zadatak za policiju

Prema kategorizaciji graničnih prelaza i sporazumu između BiH i Hrvatske, ulica Marka Marulića ima status graničnog prelaza. Policijske patrole tu imaju delikatan zadatak: kako ne otežati život stanarima ulice kada prelaze s jedne strane ulice na drugu stalnom kontrolom ličnih dokumenata, a istovremeno sprečiti da se ta ulica koristi za prekogranično krijumčarenje ljudi i roba. Komandir granične policije u Metkoviću Zoran Pulić, objašnjava kako rešava taj izazov:

„Ja sam kao načelnik stanice tamo u tom pograničnom području i u ulici Marka Marulića postavio sve stare, iskusne policajce, koji poznaju lokalno stanovništvo. Nisam stavio neke iz Slavonije koji su došli pre mesec dana, da ne bi ljude maltretirali. I to ide normalno, sasvim normalno. A krijumčare mi istresamo, pretresamo, oduzimamo im robu, mi imamo svoje evidencije, radi se, zaplenjujemo robu od krijumčara i u Marka Marulića. Znači, zabrinuti treba da budu krijumčari, a normalni ljudi neka žive normalno“.

„Što tu granica uopšte postoji?“

Ante Jurković iz Gabela polja ne žali se na policiju. Nekoliko puta prelazi granicu i nije mu teško, ako treba, svaki put da pokaže pograničnu propusnicu.Ali teško mu je, kaže, što tu granica uopšte postoji.

„Osećamo neku tegobu. Poniženi smo, ubijeni smo u dušu, što je najgore, kao Hrvati, jer su nam sada uveli neke nove mere koje ne možemo da shvatimo. Ovo je ovde jedan narod. Mi gravitiramo prema Metkoviću, sve mi je u Metkoviću, ceo moj život. I sad, odjednom, kad sam tu, moram da imam propusnicu, jer ovaj policajac je u pravu kad me pita, jer ja sam tu građanin BiH“, kaže Ante.

Načelnik policije Pulić kaže da s kolegama iz Bosne i Hercegovine bar jednom mesečno održi sastanak sa stanarima ulice Marka Marulića, kako bi rešavali probleme koji mogu da se pojave kada živite u tako neobičnoj ulici-granici.

Autor: Milan Šutalo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković