Ultranacionalizam u Srbiji večno tinja

Sve je dogovoreno prilično brzo. Pregovori o formiranju nove vlade trajali su samo mesec dana. Srbija je dobila vladu koju čak mnogi smatraju demokratskom. Iako u njoj sede Miloševićevi socijalisti.

Socijalistička partija, takva kakva jeste, pre pripada protivničkom taboru - nacionalistima koji i dalje vrte onu "Kosovo je srce Srbije" ili "Ratove su počinjali drugi - Srbija je samo branila nedužne Srbe u Hrvatskoj i Bosni", "Milošević je najveći srpski heroj". Kako je onda uopšte došlo do toga da ova stranka uđe u koaliciju sa strankom koja je Miloševića poslala u Hag?

Reč je o čistoj pragmatičnosti i želji za vlašću. Koalicijom sa demokratama socijalisti lako mogu da "properu" svoje biografije. Bez mnogo muke i bez suočavanja s prošlošću. S druge strane, demokrate nisu imale mnogo izbora. Koalicijom sa liberalima i partijama manjina ne bi imali većinu u parlamentu. Koštunica ovoga puta nije bio u igri - za to su razlike između njega i Tadića bile isuviše velike.

Socijalisti i matematika

Za socijaliste može svašta da se kaže, ali ne i da ne znaju da računaju. Jer, oni su u svakom slučaju izvukli maksimum za sebe. Imaće četiri ministarstva, među njima i ministarstvo policije. Dva potpredsednika vlade i predsednika Skupštine. Da ne pominjemo pozicije u upravnim odborima. Ne tako loš bilans za partiju koja je upropastila Srbiju.

Koliko će trajati ova koalicija interesa, teško je reći. Verovatno dok stranke na vlasti budu imale korist od toga. A da li će i Srbi profitirati od nove vlade? U jednom sigurno neće: ni ovoga puta neće se suočiti s prošlošću. Jer, socijalisti su deo te prošlosti. A bez suočavanja sa prošlošću nacionalizam u Srbiji i dalje će imati važnu ulogu. Što ostavlja dovoljno prostora za ponovnu erupciju ultranacionalizma - koji u Srbiji večno tinja.