Najsevernija kulturna prestonica Evrope

Umeo ima velike ambicije, kaže direktorka marketinga ovog grada Ana Olofson: „Glavni cilj za Umeo je da raste“ objašnjava ona. Njen grad već ima jednu od najbržih stopa rasta u Švedskoj, a u proteklih 50 godina broj stanovnika se utrostručio. U Umeu sada živi oko 116.000 ljudi, ali Olofsonova još uvek nije zadovoljna - ona se nada da će njen grad dostići broj od 200.000 stanovnika. U tome će pomoći i titula evropske kulturne prestonice, koju će u 2014. deliti sa Rigom u Letoniji:

„Zbog ovog projekta dobijamo pažnju mnogih ljudi koji žele da se dosele i da doprinesu daljem razvoju grada. Tu su i investitori koji žele da ulože novac“, napominje Ana Olofson, dok energično pokazuje na plan razvoja istaknut u gradskoj većnici.

"Titula kulturne prestonice nije nagrada"

Umeo svakako ima potencijala. Socijalnih problema gotovo da nema a stanovnici ovog regiona su uglavnom odlično obrazovani. Grad kombinuje prirodno i moderno – sa jedne strane, losovi stalno prolaze ulicama, organizuju se trke saonica koje vuču psi i vožnje kajakom, ali Umeo ima i najbrži pristup Internetu u zapadnom svetu, živu kulturnu scenu i međunarodno poznat Univerzitet. Ipak, ne treba spavati na lovorikama, upozorava Olofsonova.

Organizatori projekta evropske kulturne prestonice okupljeni su u tim od 37 ljudi koji radin a ostvarenju vizije o rastu i razvoju grada. Njihov glavni štab je prizemlje gradske većnice a raspolažu budžetom od oko 40 miliona evra. Po zidovima vise posteri sa srcem koje se osmehuje, što je jedan od simbola grada, a na na uglačanom podu je desetine kutija sa brošurama i lecima.

Ispred išaranih drvenih vrata dočekuje nas Frederik Lindegren. Na beloj površini iza njega puno je raznobojnih potpisa. Sve su to imena umetnika, kaže on. Lidegren je umetnički direktor ovog projekta i odgovoran je za oko 300 izložbi na kojima očekuje do 200.000 posetilaca. Status kulturne prestonice je veliki izazov, naglašava on:

„Moramo da budemo svesni da to nije nagrada. To je pre kao školarina illi finansiranje projekta. Kada žiri nominuje određeni grad, taj grad ima negde tri i po godine da stigne do titule. Ali da bi vas uopšte nominovali, morate da povučete prave poteze. Sa te tačke gledišta, Umeo je počeo da se sprema još 2005.“

Dnevno svetlo od 24 sata

Ipak, švedska štampa izveštava da su pojedini projekti i dalje pod znakom pitanja, zbog manjka novca. Broj donatora bio je manji od očekivanog. Pored toga, pojedini predstavnici naroda Sami i dalje nisu sigurni da će njihova kultura zaista imati koristi od toga što je Umeo kulturna prestonica Evrope. Ima i onih koji optužuju da je gradskim ocima važnija reklama za njihov grad od kulturnih dešavanja. Frederik Lindegren to odbacuje i navodi adute za kulturnu sezonu:

„Tokom leta ćemo imati nekoliko stvari koje se dešavaju pod vedrim nebom. Tada dnevno svetlo traje gotovo 24 sata Ja ne bih propustio operu Elektra. To je velika opera koja se radi pod vedrim nebom, u pitanju je saradnja grupe izvođača iz Katalonije, La Fura dels Baus, i naše Norland Opere. Biće izuzetno, biće vatre i vode, krvi i drame.“

Što se tiče samske manjine, velika pažnja biće poklonjena njihovom kalendaru koji deli godinu na osam godišnjih doba koja se računaju po migraciji irvasa: vreme buđenja u proleće, vreme povratka u rano leto, vreme rasta tokom leta, vreme za razmišljanje kasnog leta, doba jesenje žetve, period snage u kasnu jesen, vreme lutanja u zimu i doba negovanja u kasnu zimu.

"Umeo je suština Švedske"

Organizatori spremaju i turnir u fudbalu za mlade i koncert hevi-metala i panka. Naime, u Umeu živi 34.000 studenata iz svih krajeva Švedske i sveta. Ana Olofson sa ponosom tvrdi da je prosečna starost u tom gradu 37 godina.

“Mi smo jedan od gradova sa najmlađim stanovništvom u Švedskoj. To gradu daje veliku dinamiku,. Zbog velikog broja ljudi koji se iseljavaju i doseljavaju, stanovništvo se menja na svakih šest godina. To je naravno samo statistika, a ne i stvarnost.”

Stalni dolazak i odlazak studenata napravio je od Umea svetski grad, u kome su ljudi otvoreni prema novim idejama, objašnjava Olofsonova. Doduše, koreni tolerancije su ovde mnogo dublji. Seljaci na severu Švedske nikada nisu bili potčinjeni, pa se među njima još u 18. veku razvila kultura diskusije, ravnopravnosti i napretka.

„Rekla bih da je Umeo suština Švedske. Švedska je napredna zemlja, otvorenog uma, inovativa. Ako želite da nađete suštinu svega toga u jednom gradu, dođite u Umeo, jer je to deo našeg mentaliteta.“

Autori: Ralf Bosen / Darko Janjević
Redakcija: Jakov Leon