Umetnička sloboda vs versko osećanje

Sporni roman, ''Dragulj Medine'', predstavlja ljubavnu priču koja prati život Ajše, sedme žene proroka Muhameda, i to od trenutka njihove veridbe, kada je Ajši bilo tek 6 godina, pa sve do smrti Muhameda. I dok za autorku, prema sopstvenom priznanju, ovaj roman predstavlja odu ženi i iskazuje počast istorijskim likovima islama sa namerom da se otklone nesporazumi u vezi sa tom religijom, postignuti efekat bio je upravo suprotan. Za islamsku zajednicu ovakav, romansiran, prikaz života proroka nimalo nije u skladu sa njihovim normama, te je, prema njihovom mišljenju, uvredljiv za ceo muslimanski narod.

Takav stav sledbenika Kurana objašnjava teolog, Sergej Beuk: "Kuran zabranjuje, odnosno sam Muhamed zabranjuje prikazivanje božanstva, kao i proroka, dakle Alaha ili Muhameda, na bilo koji način koji nije predstavljen u samom Kuranu. Tako se Muhamed ne sme slikati niti bilo kako vizuelno predstavljati, a ne može se ni dovoditi u bilo kakav kontekst koji nije, kao takav, opisan u Kuranu. Isto važi i u ovom slučaju, kada se postavlja pitanje uloge proroka u vezi sa njegovom poslednjom ženom. Dakle, sve što je naknadno umetnuto izaziva reakciju sledbenika Muhameda".

"Ne želimo da cenzurišemo izdavaštvo u Srbiji"

Međutim i u samoj islamskoj zajednici u Srbiji došlo je do različitih stavova na tu temu. I dok jedni pored izvinjenja traže i pokajanje izdavača, reis-ul-ulema Adem Zilkić poručuje da nije bila namera, niti je u moći islamske zajednice da cenzuriše izdavaštvo u Srbiji, ali da bi prilikom objavljivanja knjiga sa religijskim sadržajem, izdavač trebalo da se konsultuje sa nekim stručnjakom.

"Ja prevashodno branim pravo knjige na njen sopstveni život, a estetika i umetničke vrednosti su glavna merila da li će ona ići u štampu ili ne", odgovara na ovu temu Simon Simonović, književnik i direktor izdavačke kuće ''Rad'', i dodaje: "Stručnjake bih konsultovao kao recenzente za stručne knjige, recimo ako bi izdavali istoriju Islama, a ne kada je u pitanju roman, ili knjiga pesama. Ako je u pitanju umetničko delo sve druge konotacije su sporedne i bez značaja".

"Zbog ekstremizma i cenzura stradali mnogi izdavači"

Simonović ističe da je izdavačka kuća ''Rad'' imala naslove kao što su "Ajša - najmilija Muhamedova žena'' 1966, kao i nedavno ''Jevanđelje po Mariji iz Magdale'', ali se niko iz pomenutih verskih zajednica nije žalio. "Međutim, istorija pamti da su zbog ekstremizama i cenzura stradali izdavači širom sveta", zaključuje Simon Simonović.

Dakle, sa jedne strane imamo religijski životni pečat, ovog puta oličen u verovanju koje drugačiju predstavu svojih božijih poslanika smatra uvredljivom, a sa druge strane imamo književnost, koja se, kao i cela umetnost, sastoji od preplitanja činjenica i fikcije, istine i laži, stvarajući tako ono najvrednije - slobodu. A kada u sukob dođu umetnička sloboda i versko osećanje, postavlja se pitanje - čije je pravo preče?

Cenzura ili poštovanje različitosti?

Živica Tucić, verski analitičar,ovako zaključuje: "Religija i umetnost ili književnost i razum nisu u konfliktu. Neko samo hoće da ih konfrontira. Od mene niko ne može očekivati da ono što smatra svojim tabuom, bude i moj tabu. Ja cenim svoju slobodu i poštujem tuđu. Jedna od velikih tekovina ovoga društva i pluralizma jeste nepostojanje tabu tema. Dakle ne tabui, već uvrede i vulgarnosti su razložna ograničenja. Ako se osvrnemo na konkretan događaj, on može imati i svoju dobru stranu -stvorena je jedna senzibilnost i to je ujedinilo i mnogo ljudi da razmišljaju. Mislim da će teško bilo koja verska zajednica da sutra postupi na ovaj način".

Cenzura ili poštovanje različitosti, u svakom slučaju epilog romana ''Dragulj Medine'', bar u Srbiji, jeste povlačenje iz prodaje, izvinjenje izdavača islamskoj zajednici, te dogovori o zajedničkom objavljivanju knjige koja će, kako se navodi, činjenicama govoriti o Muhamedu i islamu.