Umetnoću protiv imperijalizma i razaranja pra-oblika svega
30. decembar 2005.
Četiri umetnika iz četiri mediteranske zemlje izlažu upravo u Kelnu, na jednoj od niza manifestacija takozvanog mediteranskog pre-bijenala naslovljenog «Polilog». Među njima je i grčko-kiparski umetnik Glafkos Kumides, jedan od najvećih umetnika svoje zemlje, slikar i vajar koji je pre nekoliko godina zastupao svoju zemlju na bijenalu u Veneciji. Glafkos Kumides je u galeriji Udruženja umetnika Kelna izložio instalaciju i tri uljana platna. Kumides je iznikao iz tradicijekonceptualizma, konstruktivne i sistemsko-fraktalne umetnosti. Kao vajar operiše materijalima od kojih proizvodi predmete u potrošenom stanju, inscenirajući reciklažu. Instalacija u Kelnu uzdiže na nivo mitskog proizvedene stare, rashodovane ligeštule. I Kumidesova platna tematizuju ligeštule i suncobrane u mitskom prostoru koji se nagoveštava kao more. Boje kojima operiše Kumides su blede, ali ne i hladne, a toplini pridonosi obilje detalja u slici koji su u fragmentarnom, kvazi-haotičnom, fraktalnom odnosu. Kumidesova umetnost nas je privukla. Bio je to povod da razgovaramo. Dakle, evo odlomaka iz našeg razgovora.
«Sredozemlje kao prostor kulture ne postoji. Ili, ipak, postoji, ali je to pogrešna odrednica. Baš kao kada se kaže: 'stari Evropljani', 'novi Evropljani', Isto tako postoje i 'pra-Evropljani, koji su živeli u istočnom Sredozemlju, odakle istorijski i mitološki i potiče Evropa. Sredozemlje je samo alibi, za grupu ljudi iz te regije.»
«Osećam se kao raspet. Ovde živim dugo, i primećujem da moje duševne predispozicije nisu u skladu sa mojim telom, jer moje telo je autonomno i prilagođava se klimi, geografskim uslovima. Moje oči, kao deo tela, reaguju brže od duše. Utoliko osećam u sebi raspetost.»
«U mojoj instalaciji je glavni izbor mobilijar pravoslavne crkve. Utoliko i ne znam da li to uopšte smem da nazvoem instalacija. Jer to je zbirka prikpljenih objekata iz crkve.»
«U zemljama gde je bilo ratova, gde su krajolici žrtve turizma – i sam sa iz oblasti gde još ne vlada mir... Pokušavam da tematizujem tu napetost. Pokušavam da predstavim te stvari, da ih sublimišem, da prikažem raspad egzistencije ljudi, političkih i kulturnih vrednosti, sve što se događa ekspanzijom tehnologije. Rekao bih, ja se bavim imeprijalizmom koji razara pra-oblike svega.»