Umetnost grafita

Onaj ko pažljivo posmatara oko sebe idući ulicama centralnog dela Berlina videće da su fasade zgrada retko onakve kako metropolu na Špreji često opisuju - sive i tužne. Od pre nekog vremena mladi kreativni ljudi slede reklamnu poruku na internetu koja ih poziva da osvoje svoj grad. U berlinskoj četvrti Prenclau Berg osvanuli su veliki umetnički kolaži, raznih veličina, sa šablonima ili bez, ispisani borbeni pokliči poput: Neka živi buržoazija. Skoro svakodnevno se pojavljuju novi umetnici, kaže plesač i ulični umetnik Amigo:

”Svakog dana se pojavljuju novi ljudi koji imaju dobre ideje, Berlin je magnet koji privlači ljude i svakodnevno osvanu nova mesta, nove ideje, novi umetnici."

Grafiti i ulična umetnost su nastali u Njujorku sedamdesetih godina. Osamdesetih su i mladi u Nemačkoj otkrili mogućnost ispisivanja izreka i slika po zidovima. Zahvaljujući velikom broju nenaseljenih kuća Berlin je poslednjih godina postao evropski centar ove vrste umetnosti.

Ulični umetnik Amigo je preko hiphop scene došao do ove vrste umetnosti.

Kao i za mnoge druge ova vrsta umetnosti je njegov način da izrazi lično mišljenje. Onaj ko želi da se etablira u ovoj umetnosti mora da pronadje vlastiti stil, kaže Amigo:

"Moj stil bih opisao vrlo jednostavno - pokušavam da spojim Aziju i Evropu, staro i novo."

Grupa legalnih umetnika i onih koji se grafitima bave iz potaje obuhvata stotine kreativaca. Tačan broj ne mogu i ne žele da navedu čak ni dobri poznavaoci ove vrste umetnosti. U principu, ispisivanjem grafita može da se bavi svako ko se ne plaši mogućnosti prijave zbog učinjene štete. Zauzvrat dobija mogućnost da ostavi vidljiv trag u svom gradu. Umetnici se medjusobno inspirišu, vežbaju kod kuće i traže mesta na kojima će izvesti radove, kaže Manuel koji se ovom vrstom umetničkog izražavanja bavi već 17 godina.

”Šetao sam gradom, video već naslikane stvari, kopirao i zaželeo da saznam više. Istraživao sam po magazinima, tražio ljude koji imaju ista interesovanja, posećivao dogadjanja sa grafitima.”

U medjuvremenu su počela da se nude mesta na kojima je ovu vrstu umetnosti moguće upražnjvati, od 1994 izlazi i časopis Bekdžamps za urbanu komunikaciju i estetiku. Izdavač časopisa Adrian Nabi organizuje od juna do septembra 2007 treći ulični festival u berlinskoj četvrti Krojcberg. U okviru festivala se putem ugovora i vorkšopova crtanju na za to odredjenim zidovima obezbedjuje platforma kao posebnom vidu komunikacije. Pre dve godine je festival posetilo oko 17.000 posetilaca.

Naravno da ne može sve što se nalazi na zidovima da se podvede pod umetnost. Umetnik Manuel kaže:

”To su jednostavno različite scene , koje se možda medjusobno mešaju a postoje i oni koji uspeju da predju iz jednog na drugi nivo, ali o tome treba posebno presuditi."

Sa britanskim umetnikom Banksijem koje je prema sopstvenim rečima oslikao izraelski zid bez dozvole i ukrasio tobogan u Diznilendu instalacijom koja predstavlja zatvorenika iz Gvanatanama. Na taj način ova alternativna umetnost je dobila i političku konotaciju. Sledstveno tome i komercijalnu. Radovi Banksija su na internet aukciji ponudjene na prodaju po ceni od 20.000 dolara a velike firme su otkrile uticaj koji ova scena može da ima u propagandnom smislu.

Firma Plejstejšn je umetnicima ponudila ugovore da nejne predimenzionirane uredjaje oslikaju na svoj način.Radovi će biti predstavljeni u provizornoj galeriji u centru Berlina.

Podrška velikih koncerna će omogućiti umetnicima da izadju iz ilegale- Daniel Klenke iz agenture Kroskontakt koji vodi projekat Plejstejšn sklapa i ugovore za slikanje zidova.

"Tamo gde naslutimo da bi mogli da osvanu grafiti, ciljano dovodimo ljude da ich oslikaju. Vlasnici kuća koji naručuju radove se nadaju da će na taj način njihove kuće ostati poštedjene o