UNMIK da obezbedi "celovitost Kosova"?

Lamberto Zanier: Uloga UNMIK-a još uvek je zasnovana na deklaraciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kao što sam već nekoliko puta pomenuo, kada je o rekonfiguraciji misije reč, u neku ruku postali smo više politični. Kosovo je još uvek u tranziciji, članice Saveta bezbednosti UN još uvek nemaju jedinstven stav o nezavisnosti Kosova. Smatram da ljudi na Kosovu ne bi trebalo da trpe političke posledice toga. Ono gde mi možemo da pomognemo jeste proces pomirenja među zajednicama na Kosovu. Postoje pozitivni signali na tom planu, ali još uvek postoje i brojni problemi u odnosima srpske i albanske zajednice na Kosovu, gde je podrška međunarodne zajednice neophodna. Kosovo takođe mora da komunicira sa međunarodnom zajednicom, a mi pomažemo u toj komunikaciji sa zemljama koje nisu priznale Kosovo. Mi pružamo praktičnu saradnju koja političke probleme ostavlja po strani, mi pronalazimo praktična rešenja koja pomažu ljudima da nastave normalno da žive.

DW: 22. januara podnećete izveštaj Savetu bezbednosti o stanju na Kosovu. Šta će biti najvažnije teme Vašeg izveštaja?

Zanier: Poslednji put sam podneo izveštaj Savetu bezbednosti u oktobru prošle godine, tako da će se ovaj izveštaj odnositi na poslednja tri meseca. Moja procena je da očigledno postoje problemi koji moraju da se reše, ali moramo da se postaramo da održimo pravac u kome sada idemo. To se ne odnosi samo na UNMIK, već i na druge organizacije koje se staraju o tome da imamo stabilnu situaciju, bez većih kriza. To je najveći prioritet kako za lokalne vlasti tako i za međunarodne organizacije. Moj izveštaj će biti upravo takav – situacija je pod kontrolom, ali potrebno je uložiti veće napore kako bi se određeni problemi rešili.

DW: Sa vama za Njujork na sastanak sa Savetom bezbednosti putuje i ministar inostranih poslova Kosova, Skendar Hiseni.

Zanier: On će predstaviti rad vlade i njihove rezultate, a ja ću govoriti o viđenju Ujedinjenih nacija. Ministar Jeremić će predstavljati Srbiju i izneće srpsko viđenje stvari. To je uobičajena dinamika Saveta bezbednosti. To će biti debata i izlaganje stavova različitih strana, čućete i mišljenje i komentare drugih članica Saveta.

DW: Kakav je vaš odnos sa liderima Kosova? Prošlo je dosta vremena od kada ste se poslednji put zvanično sastali sa bilo kojim od predstavnika kosovskih vlasti.

Zanier: Moram da priznam da je postojala faza u kojoj smo se ređe sastajali, ali ta faza je prošla. Ja verujem da oni danas bolje razumeju ulogu UNMIK-a. Sama činjenica da je UNMIK još uvek ovde, nije razlog, već posledica toga da postoje problemi koje moramo rešiti. Pritisak na UNMIK danas je daleko manji, kada govorimo o završetku misije. Mislim da predstavnici kosovskih vlasti bolje razumeju da politika neutralnosti UNMIK-a nije politika protiv Kosova, već je politika koncentrisanja na rešavanje praktičnih problema. To nam daje dovoljno prostora da radimo na konkretnim problemima i kosovske vlasti su prepoznale potrebu da sarađuju i iskoriste prisustvo UNMIK-a.

DW: UNMIK se danas mnogo više bavi severnim Kosovom. Šta tačno UNMIK radi na severu Kosova?

Zanier: U severnom delu Kosova najviše se bavimo problemima severnog dela Kosovske Mitrovice. Severno Kosovo je oblast u kojoj postoji najviše problema koje moramo rešiti. Uloga UNMIK-a je da obezbedi u neku ruku celovitost Kosova, a to je element koji je i te kako u interesu kosovske strane. UNMIK uživa podršku i poverenje lokalnih zajednica na severu Kosova i imamo veliku ulogu u rešavanju problema koji se konstantno javljaju u tom delu. Pokušavamo da ih rešavamo konstruktivno, pričajući sa svim stranama. Imamo sjajne kontakte u opštini Kosovska Mitrovica, ali istovremeno imamo i bliske kontakte sa srpskom zajednicom, a to nam omogućava da sprečimo izbijanje krize u tom delu zemlje.

DW: UNMIK i KFOR, za razliku od kosovskih institucija, uživaju podršku i poverenje u severnom delu Kosova. Kosovski lideri ne podržavaju ideju srpskih paralelnih institucija na Kosovu. Da li ima mesta za srpske paralelne institucije na Kosovu?

Zanier: Ja mislim da je za budućnost Kosova važno imati multietničku strukturu i institucije koje bi uživale poverenje svih zajednica. Smatram da je to krajnji cilj ne samo međunarodne zajednice, već i kosovskih vlasti. Kada imate paralelne institucije, između njih postoji određeno odstojanje i to nije funkcionalno. Napori da se te institucije objedine su svakako pozitivni i mi ih podržavamo. Ono što je neophodno je proces koji će na pravi način isprovocirati objedinjenje tih institucija, a ključ je dijalog. Dijalog je ono što je neophodno severu Kosova i mislim da bi taj dijalog trebalo da počne između Prištine i Beograda, kako bi se ti problemi rešili.

DW: Da li se Vi zalažete za integraciju srpskih paralelnih institucija u kosovske institucije?

Zanier: Mislim da će tok dijaloga definisati taj proces. Idealno bi bilo da dijalog bude direktan – između Prištine i Kosova. Smatram da bi trebalo da se najpre razgovara o tehničkim pitanjima, jer u ovom trenutku ne bi bilo pametno postavljati velika politička pitanja. Treba se koncentrisati na konkretne probleme i njihovo rešavanje, to je ono što je važno svim zajednicama.

DW: Trenutno na Kosovu postoje dve misije - UNMIK i EULEX, a na drugoj strani imamo kosovske institucije. Da li smatrate da je na Kosovu neophodno postojanje svih ovih institucija?

Zanier: Složio bih se da postoji višak institucija, ali na žalost to vam daje sliku o kompleksnosti čitave situacije i činjenice da su neke zemlje priznale Kosovo, a druge nisu. Zbog toga neki podržavaju jedne, a neki druge institucije na Kosovu. Ovo je ipak samo faza tranzicije. Mislim da je dobro što te institucije daju podršku procesima na Kosovu iz različitih uglova, a ipak su komplementarne. Prisustvo EULEX-a je svakako pozitivno zbog njegove evropske pozadine. Jedan od ključnih političkih faktora u rešavanju problema Kosova jeste Evropska unija i mislim da je važno što su kroz EULEX čvrsto povezani i upućeni u procese na Kosovu. Mi radimo u koordinaciji sa EULEX-om. Evropska komisija od nas takođe zahteva takvu koordinaciju, jer oni imaju potrebu za što većim angažovanjem UN-a, kako bi lakše rešavali probleme koji se tiču i Srbije i Kosova. U tom smislu, Evropa poštuje i podržava ulogu UN, a UN takođe podržavaju sve veću ulogu EULEX-a u regionu.

autori: B. Šehu, N. Miletić

odg. urednik: N. Jakovljević