Unosan posao sa starom garderobom

Opustela ulica u Kelnu. Na trotoaru žuti kontejner sa starom, odbačenom odećom. Ceo kontejner je iscrtan grafitima, zbog kojih se oznaka humanitarne organizacije Maltezer jedva prepoznaje. Jorga Adlera to ne uzbuđuje, svoju perfektno zapakovanu kesu sa starom odećom sprema se da ubaci u kontejner: "Iskreno rečeno u poslednje vreme sam se ugojio i neke stvari su mi postale tesne. Šta s njima da radim? Da ih bacim ne mogu, šteta je. Zato sam odlučio da ih odnesem u kontejner."

Da li poklonjena odeća dolazi do siromašnih?

Jorg Adler je srećan što je napravio mesta u svom ormanu. Istovremeno oseća da čini dobro delo: "Svaki put se ponadam da ću na nekome videti svoje stvari. Ali, to se do sada nije desilo."Jorg Adler veruje kao i većina Nemaca koji poklanjaju staru odeću, da stvari direktno dospevaju u humanitarne organizacije i da će biti podeljene siromašnima u Nemačkoj ili u nekoj drugoj zemlji sveta. Činjenica je međutim, kako kaže portparolka organizacije Maltezer, Klaudija Kaminski, da je sakupljanje stare odeće postalo pravi biznis:"Postoje organizacije koje sakupljaju staru odeću, postavljaju kontejnere, sortiraju robu. Mi od njih dobijamo samo određenu sumu, za svaku tonu sakupljene odeće. To nažalost tako funkcioniše, besplatno se to više ne radi."

Stara garderoba postala unosan posao

To u stvari znači da se humanitarne organizacije više ne bave sakupljanjem stare odeće. Oni dakle sakupljačima na raspolaganje daju svoj logo, odnosno oznaku, i za to dobijaju novac. Donatori stare odeće kao što je Jorg Adler imaju poverenja u imena poznatih organizacija, "Maltezer" ili "Crveni krst". Ali samo sakupljači znaju gde završaju stare stvari, smatra saradnik Instituta za ekonomiju i hrišćanski dijalog Fridel Hic-Adams: "To leži delom u činjenici da se najveći deo garderobe, čak dve trećine sakupljene odeće u Nemačkoj, prodaje u inostranstvu i tek onda tamo sortira."

Preprodaja poklonjene garderobe

Više od polovine stare garderobe nije za nošenje i odlazi u reciklažu. Nekoliko procenata dobro očuvane robe završava u "Second hand" prodavnicama u zapadnoj i istočnoj Evropi. 20 odsto robe šalje se u Afriku. No, ona se tamo ne deli siromašnima, već prodaje, kaže Fridel Hic-Adams: "Situacija u većini afričkih zemalja je takva da velike količine robe dospevaju na pijace. Tamo se prodaju onima koji najviše mogu da plate. Time domaća tekstilna industrija gubi klijentelu."Afričke zemlje pokušavaju da se zaštite od ovako nelojalne konkurencje, ali afrički trgovci uvek pronalaze način da dopreme staru odeću na željeno odredište. Njihovo lukavstvo lako je objasniti, jer u biznisu sa starom odeće nastaju radna mesta, pre svega za neobrazovane i siromašne. Prema nekim podacima, u Gani od prodaje stare odeće živi 150 hiljada ljudi, a u Africi 400.000.