Unutrašnji sat

Til Reneberg, profesor Instituta sa medicinsku psihologiju Univerziteta Minhen ovako objašnjava ritam ljudskog organizma:

„Unutrašnji sat je nešto kao pravi sat.Čemu nam služi sat? Recimo, moramo da znamo kada da krenemo na stanicu kako ne bismo zakasnili na voz.Unutrašnji sat ima sličnu funkciju.On odredjuje kada bi trebalo podići temperaturu ili izlučiti dodatne hormone kako bi mogli da ustanemo za dva sata“, objašnjava Reneberg.

Unutrašnji sat je odgovor evolucije na smenjivanje dana i noći.Taj sat je genetski programiran i odredjuje kada smo budni, a kada spavamo i razlikuje se od čoveka do čoveka. Postoje ljudi ševe – to su oni koji su budni i sveži od rane zore, na drugoj strani su sove – oni koji su najefikasniji u kasnim noćnim satima.Profesor kaže:

„Izmedju ekstremnih ševa i ekstremnih sova vremenska razlika može biti punih 12 sati, tako da u trenutku kada jedni ustaju, drugi idu na spavanje“.

Medjutim, unutrašnji sat ne otkucava uvek podjednako, nego u zavisnosti od dobi.Na nesreću roditelja sasvim mala deca se bude rano, vreme budjenja se pomera i najkasnije ustaju tinejdžeri.Posle dvadesetih unutrašnji sat ponovo ide unazad, što će reći da su tinejdžeri uglavnom sove, a penzioneri ševe.

Ali, na sve se odnosi pravilo: ukoliko se živi protivno unutrašnjem satu, recimo ako nekog ko ustaje kasno budilnik izbacuje iz kreveta u šest ujutro, organizam je u stresu. Stručnjaci kao što je Til Reneberg to nazivaju socijalnim džetlegom.Reneberg objašnjava:

„Ako moj unutrašnji sat kasni dva-tri sata za stvarnim radnim danom onda je to kao da radim u Moskvi, a živim u Minhenu.To je socijalni džetleg“.

Selidba u drugu vremensku zonu ne pomaže, jer se unutrašnji sat odmah prilagodjava novoj situaciji.To znači da onaj ko je ovde rano budan, biće rano budan i u Njujorku ili Tokiju.Ali, kakve su posledice života protivno unutrašnjem satu? O tome Til Reneberg kaže:

„Najzanimljivije je da je veća verovatnoća da će neko propušiti.Što je veći socijalni džet leg verovatnije je da će neko propušti i ostati pušač.Na primer, medju ljudima koji imaju socijalni džetleg od četiri i više sati šezdeset je procenata pušača.Medju onima kod kojih nema džetlega samo ih deset procenata puši“.

Sada bi novim istraživanjima trebalo utvrditi da li su i druge bolesti povezane sa socijalnim džetlegom, pre svega bolesti srca i krvotoka i rak.Da li bi bilo bolje da slepo sledimo unutrašnji sat, bez bilo kakvih odstupanja? O tome Reneberg kaže:

„Do jednog sata razlike ne prestavlja veći problem.Ali, morate imati u vidu da polovina ljudi mora da prebrodi dva i više sati izmedju unutrašnjeg i spoljnog sata.Trajno, to je veoma naporno i znači da mnogi tokom radne sedmice nedovoljno spavaju.Recimo, pola sata dnevno manje nego što im je potrebno, ali kada se sabere to je veoma mnogo“, kaže profesor.

Dakle, šta da se radi i šta je savet stručnjaka? Prvo – više svetlosti u prostorijama u kojima živimo.Reneberg kaže:

“Činjenica da postoje ljudi koji odstupaju i 12 sati od spoljnog vremena znači da mnogi imaju premalo sevtlosti. Premalo svetla za unutrašnji sat znači da će oni koji rano ustaju ustajati još ranije, a kasni tipovi biće još kasniji”.

Drugo, ne živeti na hronometar, nego bi radno vreme moralo biti prilagodjeno našem unutrašnjem satu.Reneberg kaže:

“Podešavanje radnog vermena prema unutrašnjem satu predstavljalo bi ogroman korak ka prevazilaženju problema socijalnog džetlega i ka povećanju produktivnosti u društvu”.

Tako bi četrnaestogodišnjaci polazili u školu tek u devet ili deset, umesto kao sada u osam što bi ih, sasvim sigurno, oduševilo.