Uoči konferencije OEBS-a u Ljubljani

U tridesetoj godini postojanja Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju postala je skromna, jer procenjuje se da bi uspeh bio već ako bi se uopšte usvojio zajednički završni dokument 55 zemalja učesnica konferencije. Jer na konferencijama ministara spoljnih poslova OEBS-a u protekle dve godine takav zajednički dokument nije usvojen.

Tekst završne deklaracije bi u svakom slučaju trebalo da bude kompromis, posebno kada je reč o škakljivim pitanjima. Radi se na primer o tome da se Rusija ne pridržava obećanja da povuče svoje trupe iz Moldavije i Gruzije. Trebalo bi da se zauzme stav i u pogledu budućnosti Kosova. Pored toga reč je i o internom ustavu OEBS-a, koji mnogi u medjuvremenu smatraju nepotrebnim, uostalom i zato što je ta organizacija retko u stanju da jasno definiše svoje stavove.

Sada bi trebalo da se ojača pozicija generalnog sekretara OEBS-a u cilju ostvarivanja kontinuiteta. Jer svake godine se menja predsedništvo organizacije. Sadašnji predsedavajući, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, namerava da pokaže da je bar na dnevni red stavio one najteže teme.

«Mi smo svi potpuno saglasni da je neophodno da uložimo maksimalne napore kako bi rešili te takozvane «zamrznute» konflikte, kao što su oni na Kavkazu, u centralnoj Aziji u istočnoj Evropi, a pre svega mislim u Moldaviji i na Balkanu. Ako narednih godina zadržimo ovaj tempo i ostvarimo napredak, onda će OEBS i dalje ostati jedna od najznačajnijih organizacija u svetu, koja na sebe preuzima rešenje takvih problema», kaže Rupel.

Pre trideset godina tadašnja Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji nameravala je da uspostavi most saradnje izmedju neprijateljskih blokova Istoka i Zapada. U medjuvremenu je KEBS postao OEBS i u Beču otvorio svoje kancelarije. A suprotnosti izmedju Istoka i Zapada i dalje dominiraju u diskusijama najveće organizacije koja se bavi pitanjima bezbednosti u svetu. Rusija se ljuti zbog brojnih posmatračkih misija OEBS-a, koje redovno kritikuju uticaj Moskve na izbore u Ukrajini, Gruziji, Azerbejdžanu ili Kazahstanu. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zahteva veći uticaj njegove zemlje prilikom sastavljanja posmatračkih timova.

«Mi želimo da razjasnimo kako se sastavljaju posmatračke misije. Isto tako da znamo ko odlučuje na koje izbore se šalju posmatrači, a na koje ne. Mi imamo utisak da ovlašćenja vodja misija nisu nigde jasno definisana. I želimo takodje da znamo kako OEBS saradjuje sa drugim organizacijama prilikom posmtaranja izbora».

Da li je na ovom polju moguć kompromis znaće se ako se sutra u podne zaista zajednička deklaracija nadje na stolu.

I Nemačka namerava da pomogne u iznalaženju kompromisa. Već na prvom današnjem zasedanju novi nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer održaće govor.