Upoznaj grad kroz druženje sa građanima

Kiša koja je iznenada počela da pada ne smeta previše grupi koja se nagurala ispod velikog kišobrana duginih boja. Grupa se nalazi na terasi stana Elfride Lange, 67-godišnje žiteljke Lajpciga koja ih je par minuta pre toga počastila sendvičima. Nakon zakuske, neobična grupa upućuje se prema tzv. Ecoldskoj peščanoj rupi koja je nastala 1968, nakon što je režim tadašnje Istočne Nemačke digao u vazduh ostatke crkve Sv. Pavla.

Nepoznate zanimljivosti

Elfride se seća tog događaja. „Turisti okupljeni oko nje, koji pažljivo slušaju njene reči, 1968. se još nisu bili ni rodili. Elfride Lange je samo jedan od domaćina tzv. „Gradskog karavana“ u sklopu kojeg zainteresovani, vozeći se istočnoevropskim tramvajima, obilaze stanove građana Lajpciga. Kod koga treba pozvoniti, to stoji na papirićima koje učesnici tog neobičnog projekta dobiju uoči samog obilaska. Pre toga, učesnici nemaju pojma kuda će ih put odvesti. „Na početku smo tražili građane koji bi zbog ovog ili onog razloga mogli da budu zanimljivi“, kaže Sofi Ratke, jedna od organizatora projekta „Gradski karavan“. U međuvremenu se ljudi javljaju sami i predlažu zanimljive sugrađane.

Za današnju turu prijavilo se sedmoro učesnika. Neki su rodom iz Lajpcija, ali većina su studenti koji su se nedavno doselili u metropolu Saksonije i svoj novi grad žele da upoznaju iz drugog ugla. Istorijske znamenitosti poput gradske većnice ili crkve u kojoj je radio Johan Sebastijan Bah poznaju već svi.

Gazda Džeri

Nakon posete i časa iz istorije kod Elfride, grupa se upućuje ka stanu osobe koja se odaziva na ime Džeri. Na listiću sa upisanim stanicama današnje ture, ne stoji Džerijevo prezime, već samo adresa i zanimanje: vlasnik restorana sa afričkim specijalitetima „Basamo“. Ali, umesto afričkih specijaliteta, „gazda Džeri“, poreklom iz Mozambika, danas poslužuje priče iz svoje domovine. Ali i svoju ličnu priču – o tome kako kada je došao u Nemačku 90-ih godina prošlog veka, nije mogao da nađe posao jer su potencijalni poslodavci zbog njegove frizure mislili „da se drogira“.

Za zabavne priče i burne rasprave na turama „Gradskog karavana“ ne brinu se samo živopisni domaćini već i raspoloženi gosti – svojim različitim pogledima iz kojih se razvijaju zanimljive rasprave. Osim toga, kroz zajedničko tumaranje gradom u potrazi za novim domaćinima, ali i mestima gde se može predahnuti i nešto pojesti, učesnici ture se iz sata u sat zbližavaju. Grupi ne treba nešto poput „vođe puta“. Uvek se nađe neko ko gleda na sat i pazi da se ne zakasni na sledeći termin. Ili zna gde se nalazi najbliža tramvajska stanica.

Pogled u ispovedaonicu

Nakon periferije i centra Lajpciga, „Gradski karavan“ stiže u popularni kvart Plagvic. I to u jednu crkvu. Tu je domaćin sveštenik Mihael. Zvona zvone, upravo je na programu jedno venčanje. Ali sveštenik u farmerkama i beloj košulji odgovara na pitanja učesnika ture: šta misli o celibatu, da li sme da pije alkohol ili na kraju: šta ako se napije pa završi s nekom ženom u krevetu? Sveštenik Mihael opušteno i suvereno odgovara na najluđa moguća pitanja. Na njih je naučen jer već godinama radi sa mladima. Nakon što su svi prisutni saznali sve što ih zanima o životu sveštenika, ostaje još malo vremena između dva venčanja da znatiželjnici provire u ispovedaonicu. Nakon toga, odlaze tramvajem kućama. Ali ovoga puta svako svojoj. Ture „Gradskog karavana“, inače, koštaju onoliko koliko je svaki učesnik spreman da plati – na dobrovoljnoj bazi.

Autori: Julijane Štrajh / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković