Uprkos malom odzivu, Hrvati odabrali EU

Hrvatska će postati članica EU, 1. jula iduće godine. Odluka je donesena na referendumu koji, uprkos lepom vremenu, beleži slab odziv od samo 43,58 odsto. Tako je Hrvatska preuzela titulu zemlje sa najmanjim odzivom na referendum o ulasku u EU, od Mađarske koja je 2003. godine zabeležila 45 odsto.

Oko 66,24 odsto građana koji su izašli na birališta odlučilo se da zaokruži „da“, dok je protiv bilo 33,16 odsto, saopštio je predsednik Državnog izbornog povjerenstva Branko Hrvatin. U poređenju sa istraživanjima koje je prethodnih dana predstavila ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić, rezultati su bolji od očekivanih 60 odsto podrške.

Snažna poruka Evropi

Premijer vlade leve koalicije Zoran Milanović razlog slabom odazvu vidi u letargiji koja je zahvatila zemlju, ali i u zamoru građana koji su nedavno na parlamentarnim izborima birali novu vlast. „Ovo je povijesna odluka i prvi puta u našoj povijesti smo ovakvu veliku odluku donijeli sami. Samo mi. I sami snosimo odgovornost za uspjeh ili neuspjeh“, reči su kojima je Milanović čestitao hrvatskim građanima. „Danas je velik dan za Hrvatsku koja je izabrala Europu i zajednicu sa svim demokratskim europskim zemljama koje streme boljitku. Veliko europsko „da“ je rečeno“, kratko je prokomentarisao predsednik Hrvatke Ivo Josipović.

Ministarka spoljnih poslova smatra kako odziv nije slab i upoređuje ga sa prvim krugom poslednjih predsedničkih izbora na kojem je pobedio levo orijentisani Josipović. Iako je na funkciji tek mesec dana, i sama je bila duboko angažovana u procesu pristupanja Uniji, kao predsednica Odbora za praćenje pregovora. Kaže, ovo je snažna poruka Evropi da Hrvatska zna da ceni stabilnost u regionu.

Među najzadovoljnijim političarima je i bivša premijerka Jadranka Kosor kojoj se pripisuje pokretanje pregovora sa mrtve tačke nakon dogovora o arbitraži pograničnog pitanja sa Slovenijom. „Bila mi je čast voditi Vladu koja je završila pregovore. Tu pripadamo i tu se vraćamo“, izjavila je Kosor kojoj je podršku u više navrata pružala i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Evroskeptici nemoćni pred nadom u „bolje sutra“

Nesumnjivo, raspoloženje građana prema Evropskoj uniji se proteklih desetak godina menjalo. Da se referendum održao pre predaje zahteva za članstvo 2003. godine, za očekivati bi bila skoro pa apsolutna podrška evrointegraciji.  Danas Hrvati osećaju da im je EU nanela nepravdu teškim pregovorima i posebno uslovima koje je pred Zagreb stavljala bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte, čijim pozitivnim izveštajima uslovljen početak pregovora. Građani joj nisu oprostili suđenja za ratne zločine protiv hrvatskih generala koje danas doživljavaju herojima Domovinskog rata.

Ne čudi stoga da je Hag bio jedan od najjačih argumenata evroskeptika koji su se često pozivali i na za ratne zločine nepravosnažno osuđenog generala Antu Gotovinu. No upravo je on iz svoje pritvorničke ćelije nekoliko dana pre referenduma pozvao građane da izađu na birališta.

Iako su aktuelna i prethodna vlada građanima umesto kvalitetnih informacija o EU nudile kampanju bez konkretnog sadržaja, pravog neprijatelja u evroskepticima nisu imale. Probuđeni nekoliko sedmica pre referenduma protivnici Unije su uspevali na javnim događanjima okupiti tek nekoliko stotina građana. Prizivanje sećanja na početak devedesetih godina, zastrašivanje „novom Jugoslavijom“ i gubitkom suvereniteta nisu se mogli nositi sa željom za promenama i nadom koja je osiromašenoj Hrvatskoj u ovom trenutku itekako potrebna.  S druge strane, dobar deo građana zemlje koja je još uvek teško opterećena Domovinskim ratom ulazak u EU doživljava kao dokaz superiornosti nad ostalim državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije, a koje su, izuzev Slovenije, tek na početku svog „evropskoga puta“.

Građani i dalje zabrinuti

Gledano u celini, iako političari tvrde kako je Hrvatska sada „gotovo formalno“ članica EU, građani su rezultate referenduma dočekali bez euforije. U situaciji u kojoj premijer najavljuje nikad manji proračun, rezanja plata u javnom sektoru i povećanja poreza, svesni su krhkosti same Unije, ali i teškog posla kojeg Hrvatska prema diktatu Brisela mora još odraditi. Ponajviše u području reformi brodogradnje i poljoprivrede, a koje su se odlagale od vlade do vlade. Zabrinjavajuća je i činjenica da veliki deo građana kao glavnu prednost ulaska u Uniju navodi mogućnost traženja posla na tržištima rada drugih zemalja.

„Posao nije gotov. Pred nama je samo druga vrsta posla, a članstvo moramo iskoristiti što bolje možemo“, komentar je glavnog hrvatskog pregovarača sa EU Vladimira Drobnjaka.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odg. urednik: Jakov Leon