Usamljeni borac sa "nevidljivim savetnikom"

Frankfurter algemajne cajtung piše: bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić predstavio se kao usamljeni borac na svom prvom saslušanju pred Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. On je odustao od advokata koji bi ga zastupao u sudnici. Rekao je da ima „nevidljivog savetnika“. O tome da li je kriv ili nedužan nije se izjasnio. To će učiniti pošto se detaljno upozna sa optužnicom. U komentaru Frankfurter algemajne cajtunga naslovljenom „Sam protiv tribunala“ čitamo: To je već viđeno. Prvi nastup Radovana Karadžića pred tribunalom u Hagu podseća na Miloševića, ali njegov stav nije toliko državnički, kao Miloševićeva rečenica „odlučio sam da sam sebe zastupam“. Jasno je, kao i u slučaju njegovog velikog mentora, da će imati pomoćnike iz senke. Nije se ni očekivalo da će se Karadžić u prvom pojavljivanju izjasniti o krivici. U takvom slučaju bi se proces protiv njega znatno skratio. Sudijsko veće pod predsedavanjem holandskog sudije Alfonsa Orija moglo bi se uskoro o tome savetovati, za šta sve bivši vođa bosanskih Srba treba da bude optužen. Pitanje je naravno da li duga lista optužbi može da se dokaže.“

Zidojče cajtung piše o sudiji Oriju koji vodi proces Karadžiću piše: „On je od 2001. u UN tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Vodio je proces protiv Momčila Krajišnika koji je osuđen na 27 godina zatvora. Sada je u toku revizija ovog procesa. Ori je vodio i proces protiv jednog od vođa UČK Ramuša Haradinaja, koji je završen oslobađajućom presudom. U procesu protiv Vojislava Šešelja, zbog njegovih govora mržnje, Ori je odlučio da se Šešelju dodeli branilac, posle čega je Šešelj štrajkovao glađu. U međuvremenu je proces preuzelo drugo sudsko veće“. Zidojče cajtung piše da liberalni političari i Beogradu kritikuju izveštavanje srpskih medija. „Zbog permanentnog otkrivanja činjenica o sakrivanju Karadžića došlo je do njegovog glorifikovanja, a razlozi zbog kojih je optužen potonuli su u prošlost.“

Cenzura u Kini

Zidojče cajtung navodi da je pravo vreme za potkazivače. U međuvremenu čak i privatni „lovci“ kineskoj policiji pružaju pomoć prilikom cenzure interneta. Liu Šaokun je mislio da preko interneta čitava Kina može biti upoznata sa istinom. U zemljotresu u Sečuanu srušeno je mnogo škola u kojima je smrt našlo na hiljade dece. Razmere su bile tako stravične jer su podmitljivi komunistički političari prigrabili deo novca za gradnju. Bez dovoljne količine betonskog gvožđa, građevine su bile nestabilne. Zbog previše peska u betonu one su bile kao tofu sir, zbog čega su i nazvane tofu škole.

Liu je nastavnik koji je sam istraživao. Obišao je ruševine mnogih škola, fotografisao ih i svoja saznanja stavio na internet. Liu Šaukun je uhapšen i osuđen bez procesa. Pripisan mu je zločin podstrekivanja rušenja režima. On je otpremljen u jedan radni logor. To nije jedini slučaj. Kina je u međuvremenu obučila na hiljade sajber policajaca koji redovno patroliraju po internetu. Komentator zaključuje: Olimpijski komitet je upravo iskusio značenje poslovice - ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.

Frankfurter algemajne cajtung na istu temu izveštava: "Nema nemačkih novina u „Nemačkoj kući“. Očigledno je da se nije ostalo pri obećanju da će novinari iz sveta moći neometano da rade svoj posao tokom Olimpijskih igara u Kini i da sloboda štampe neće biti ugrožena. Pristup određenim stranicama na internetu je blokiran, ali mnogo više je pogođena štampa. Do sada čak ni u „Nemačku kuću“ u Olimpijskom selu, nije stizala nemačka štampa. Pregovori sa izdavačima novina o direktnom, slobodnom i neometanom isporučivanju novina u Olimpijsko selo su propali, zbog toga što je kineskoj cenzuri potrebno najmanje tri dana da pregleda publikacije pre nego što ih isporuči.“