Useljavanje i bez poznavanja jezika

Kubanka Maria Sančez (pravo ime poznato redakciji) nekako se snašla u Nemačkoj: radi za jednu veliku kompaniju, karijera joj napreduje i godinama je srećno udata. Ali put do današnje idile bio je dug. Jer iako je ova 30-godišnja Kubanka motivisana i dobro obrazovana, na putu uklapanja u nemačko društvo morala je da pređe mnoge prepreke. Jedna od njih je i ispit nemačkog jezika.

Maria potpada pod zakon prema kojem svi stranci koji žele da se trajno nastane – na osnovu braka sa državljaninom Nemačke ili nekim ko već ima dozvolu boravka u toj zemlji – moraju pre dolaska u Nemačku da polože test jezika. Izuzetak su jedino migranti iz zemalja Evropske unije, SAD, Australije, Japana i Izraela. U mnogim zemljama je vrlo teško ili gotovo nemoguće učenje nemačkog jezika.

„Dolazim iz jednog malog grada gde je bilo moguće učiti samo engleski jezik. Nijedna škola ne nudi nemački“, priča Maria za DW. I polaganje testa u dalekoj Havani je za mnoge Kubance nepremostiva finansijska prepreka. Maria je vežbala kod kuće sa svojim suprugom i na kraju je ipak nekako položila test, čime je i poslednja prepreka za odlazak u Nemačku bila uklonjena.

Turski izuzetak

Mnogi drugi potencijalni useljenici nisu te sreće. Prema statistikama njemačkog Ministarstva spoljnih poslova, svaki treći kandidat koji pristupi ispitu nemačkog jezika na kraju ne prođe. U zemljama poput Pakistana, Bangladeša, Iraka ili Kosova je kvota još veća. U ovim zemljama više od polovine polaznika pada.

Među njima je i Turkinja Naime Dogan. Ona je htela da se pridruži suprugu koji živi u Nemačkoj. Ali ambasada u Ankari joj je odbila zahtev za vizu. Dogan zapravo teško može da uči nemački jezik – nepismena je. Zato je smatrala da je povređeno njeno pravo na spajanje porodice i podnela tužbu.

Kako objašnjava Daniel Tum sa univerziteta u Konstancu, advokati tužbu zasnivaju na dva elementa. Po jednom se navodno krše pravna uputstva Evropske unije o slobodnom spajanju porodice a po drugom se zabrana useljavanja kosi sa sadržajem Ugovora o pridruživanju između Turske i Evropske unije iz 1963. koji se ne sme naknadno jednostrano menjati. Upravo to je Nemačka učinila kada je 2007. uvela obavezu prethodnog poznavanja jezika.

Poslednja reč suda

Iako je u prvoj instanci Dogan izgubila slučaj, Evropski sud je danas poništio prvostepenu presudu Upravnog suda u Berlinu upravo zbog klauzule o zabrani jednostranog menjanja Ugovora o pridruživanju između Turske i EU koja sadrži i zabranu pooštravanja uslova za useljavanje. Nemačka je uvođenjem klauzule o obavezi poznavanja nemačkog jezika htela da spreči sve češću pojavu lažnih brakova koji se sklapaju isključivo zbog sticanja boravišne dozvole u Nemačkoj. Nemački političari su takođe tvrdili da znanje jezika pospešuje integraciju.

Za organizacije poput Binacionalni brakovi je pravilo učenja jezika ionako već odavno trebalo da bude ukinuto. „Ovo pravilo ima previše izuzetaka i paušalno sve slučajeve trpa u isti koš“, kaže Hiltrud Šteker-Zafari spominjući pri tom zemlje poput Pakistana u kojima je ženama, ne samo zbog logističkih problema nedostataka škola stranih jezika nego i zbog kulturnih prepreka, učenje nemačkog jezika gotovo nemoguće.