Uskrs je za hrišćane „dan iznenađenja“

Veliki crkveni praznici orijentišu se prema životu njenog osnivača religije Isusa Hrista. Bez sumnje je najomiljeniji praznik Nemaca - Božić, praznik njegovog rođenja. Ali još važniji su praznici Veliki petak i Uskrs. Veliki petak je dan sećanja na mučenje i umiranje Isusa Hrista, a Uskrs je praznik njegovog vaskrsnuća. Veliki petak se na nemačkom zove Karfreitag. Oznaka "kar" potiče iz starog nemačkog jezika. "Kara" znači žaljenje ili tuga. Otuda su na dan smrti Isusa Hrista, u središtu sećanja, tuga i pokajanje.

Veza smrti i vaskrsenja

Teolog Ulrih Like kaže da se Veliki petak, Velika subota i Uskrs u međuvremenu posmatraju kao jedinstvo sa različitim aspektima: "Ako se slavi samo Veliki petak, onda je to tužan događaj, i mogli bismo reći oproštaj od jednog gubitnika. Zato moramo da slavimo i Uskrs, u suprotnom nismo proslavili na pravi način Veliki petak."

Like naglašava da se pri tom ne sme izgubiti iz vida i Božić: "Ono što za Božić počinje - Bog od početka kao čovek i uz čoveka - i na Veliki petak završava - Bog do samog kraja uz čoveka - to pripada zajedno."

Intrige, proces...

Na Veliki petak Isus je morao da istrpi dva procesa – jedan od strane jevrejskih autoriteta koji su hteli da ga osude iz teoloških razloga, i drugi od strane rimskog prokuratora Judeje, Pontija Pilata. Rimljanima je u principu bilo svejedno da li neko tvrdi da je sin božji, oni su samo želeli mir u zemlji. Iz tog razloga su Jevreji rekli Pontiju Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem. Teolog Like objašnjava: “Pilat nije uspeo da pronađe nikakvu krivicu, čak je tvrdio i da je Isus nevin. Ipak, na kraju je popustio pod pritiskom Jevreja, i Isusa osudio na smrt."

Smrt raspećem – jedan od najbrutalnijih načina pogubljenja u antičkom dobu. Često je borba sa smrću trajala i po nekoliko dana. Teolog Like kaže da se u Novom testamentu navodi da se u trenutku Isusove smrti, sunce pomračilo, da se zemlja zatresla. Za njega je to veoma impresivno: “Hrist proživljava poslednju fazu od Boga kao čoveka do smrti. Bog je od početka do kraja uz čoveka. Kakva bi to solidarnost bila sa ljudskom konačnošću, slabošću i prolaznošću, ako bi on pre toga nestao?”

Kraj – samo prelazna faza

Ono što danas nazivamo Uskrsom, je za pristalice Hrista zapravo dan iznenađenja. Trećeg dana po raspeću, grob u kome je postavljeno Hristovo telo, bio je prazan. Tako je Marija Magdalena, koja je prva našla prazan grob, najpre verovala da je telo ukradeno. U Jevanđelju se govori da kada je Isus Hrist vaskrsao, da ga je ona dva puta videla.
Perspektiva do danas.

Za hrišćane su događaji vezani za Veliki petak i Uskrs povezani sa osećajem nade, kaže teolog Ulrih Like: “Život koji poznajemo u njegovoj konačnosti i materijalnosti, nije poslednji. On otvara horizont, osposobljava ljude da kada stoje nad grobom ne gledaju samo u dubinu od 1,80 metara, već i da gledaju daleko preko groba, u novi horizont života.” To znači da Uskrs otvara hrišćanima dimenziju koja prevazilazi ovozemaljski život i smrt.

Autor: Klaus Kremer / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon