„Uskrsli“ mostarsko kazalište i pozorište

Pre tri godine na ulazna vrata Narodnog pozorišta u Mostaru stavljen je crni flor, lanci i katanci i na taj način upriličena svojevrsna komemoracija toj pozorišnoj kući. Nekako u isto vreme, takođe zbog toga što nedostaje finansijska pomoć grada Mostara i Hercegovačko-neretvanske županije, „utihnulo“ je i mostarsko Hrvatsko narodno kazalište. Iako budžetski novac i dalje stiže samo „na kašičicu”, dva mostarska teatra u istočnom i zapadnom delu grada ponovo se bude, a dvorane su ispunjene do poslednjeg mesta.

Na čelo Narodnog pozorišta Mostar proletos je imenovan poznati pozorišni reditelj i dramski pisac Šemsudin Gegić, kojeg je u toj kući dočekao dug od preko 90.000 maraka. Ali Gegić se nije predavao, pronašao je sponzore i na scenu postavio predstavu „Koncert za pticu rugalicu“ (na naslovnoj fotografiji scena iz predstave), koju je režirao poznati beogradski reditelj i glumac Irfan Mensur.

Gegić: Nisam prihvatio da je pozorište mrtvo

„Pre dve-tri godine, kada je na ovo pozorište stavljena crna zavesa, kada su ga okovali i stavili ga u kovčeg, ja sam tada rekao da to ne prihvatam, kada sam došao u tu tamu, na 'komemoraciju', i da se ne mogu pomiriti s tim da mi neko sugeriše da je ovo pozorište mrtvo“, kaže Gegić za Dojče vele, navodeći da je nekim ljudima i u Narodnom pozorištu odgovaralo mrtvo pozorište i da se za sopstveni „nerad i nered“ isključivo krivi politika.

U sličnim uslovima kao i Gegić, predstavu „Nigde nikog nemam“, slavnog engleskog dramatičara Edvarda Bonda, režirao je mladi dramaturg Dragan Komadina. Probe su radili i kada u pozorištu nije bilo struje, a Komadina kaže da mu je bilo krajnje neugodno da radi jer je direktor morao da sredstva namenjena za tople obroke preusmeri za scenografiju. Ipak, rezultat tog rada je prepuna dvorana na premijernom izvođenju predstave i oduševljena publika.

„Meni je, kao malom detetu, samo žao što glavni junak na kraju umire. Interesantna predstava. Zaista sam uživao. Vidite da je i dvorana puna i mislim da ovo Mostaru treba“, kaže Slavko na izlasku iz dvorane. Oduševljena je bila i Žana Sesar: „Odlično, odlično. Malo teška predstava, ali odlično.“

Komadina: Dobru predstavu lako je prodati

Dragan Komadina, inače viši asistent na sarajevskoj Akademiji scenskih umjetnosti, koji je nedavno imenovan za umetničkog savetnika HNK Mostar, kaže da novac jeste važan, ali da se u mostarskim teatrima nedostatak novca iz budžeta grada i županije često koristio kao alibi za nerad.

„Mislim da je potrebna promena jedne paradigme koja traži alibi u politici. Mislim da se mi moramo organizovati na cehovskom nivou. Balkan je odavno premrežen trgovačkim i ostalim cehovima, pa zašto se i ovaj naš kulturni, teatarski ceh ne bi dodatno integrisao. Zar je to problem? Pašteta može da prođe svuda, a predstava iz HNK, kao ne može. Ma nije istina. Napravimo dobru predstavu, pa će ona proći i prodaćemo je svugde“, kaže Komadina, dodajući da mu je želja da HNK Mostar, radeći dobre predstave, postane regionalni brend.

Teatrolog Hasan Džafić veruje da će angažman Gegića i Komadine rezultirati revitalizacijom mostarske teatarske scene: „Mostar je pre rata bio značajna teatarska sredina. Nažalost, rat i ratna zbivanja su učinili svoje, a posleratni, dosadašnji pokušaji oživljavanja pozorišne scene davali su polovične ili slabe rezultate. Zato smatram vrlo značajnim da su na čelo dva teatra u Mostaru došli ambiciozni ljudi, koji imaju i znanja i volje i snage da te teatre postave na mesto koje im objektivno pripada“, kaže Džafić.

Na potezu vlast

U dva mostarska teatra nadaju se da će uskoro biti realizovan politički dogovor vladajućih bošnjačkih i hrvatskih stranaka u Mostaru, u Hercegovačko-neretvanskoj županiji. Prema tom dogovoru, vlasništvo i sufinansiranje Hrvatskog narodnog kazališta i Narodnog pozorišta Mostar, u odnosu pola-pola, preuzeli bi grad Mostar i županija. Da je takav dogovor postignut potvrdio nam je portparol županijske vlade Pero Pavlović, ali ni i on sam nam nije mogao da kaže kada će takav predlog biti upućen županijskoj skupštini na usvajanje.

Autor: Milan Šutalo, Mostar
Odgovorni urednik: Ivan Đerković