Usluge i njihova cena

Pred zgradu Evropske komisije u Briselu došlo je oko 30 demonstranata. Parole koje uzvikuju pokazuju da su uplašeni i besni. Meta njihovih napada je još uvek aktulni evropski komesar za zajedničko tržište, Fric Bolkenštajn.

Sindikati i političari iz redova levice strahuju da ovaj Holanđanin namerava da od Evropske unije načini zonu socijlanog dampinga, da želi da, kako kažu, amerikanizuje Evropu. Komesar, kako smatraju, pokušava da plate spusti na minimum kako bi podstakao privredni rast a da ceh na kraju plaćaju radnici. Doro Cinke, generalni sekretar Evropskog sindikata zaposlenih u transportu, objašnjava:

”Van snage se stavljaju pravila koja su do sada važila u onim zemljama Evropske unije koje su cilj doseljenika. Uvođenjem takozvanog principa porekla na snagu stupaju pravila koja niko ne poznaje, koja niko više ne može da shvati i, pre svega, koja niko ne može da kontroliše.”

Princip zemlje porekla jeste centralna tačka ovih regulativa o uslužnim delatnostima na zajedničkom tržištu i znači da za preduzeće koje usluge nudi u nekoj stranoj državi unutar Unije važe ista pravila kao i u zemlji iz koje dolazi. Na primer: ako neka stolarska radnja iz Portugalije dobije ugovor za uređivanje nekog kompleksa kancelarija u Nemačkoj, za izvođenje posla važiće, po novim propisima, portugalski zakoni – bez obzira da li je reč o alatu, garanciji ili pravu na reklamaciju, portugalski preduzetnik upravljaće se samo po propisima iz svoje domovine.

Jedini izuzetak predstavlja plata. Svog portugalskog izvođača radova šef će u Nemačkoj morati da plati po nemačkim standardima jer na snazi ostaje odgovarajuća regulativa koja važi još od ranije. I u tome i leži problem. Stari i novi propisi nisu kompatibilni. A ako bi Portugalci, recimo, angažovali nekoliko radnika Nemaca, plaćali bi im portugalsku platu koja je znatno niža nego nemačka i iznosila bi možda samo tri do četiri evra po satu. Paradoks je zapravo što bi onda Portugalci kao radna snaga u Nemačkoj postali skuplji nego sami Nemci pa bi poslodavci Nemce mogli da unajmljuju za minimalnu nadnicu a Portugalce ne bi. Stoga su pojedini političari odlučili da se bori protiv takvih besmislenih pravila. Među u nemačkoj vladajućim socijaldemokratama angažovao se bivši ministar saobraćaja Kurt Bodevig:

”Regulative same po sebi nisu logične. Tu postoje zakonski problemi ali u vidu treba imati i socijalno-političke posledice te posledice po tržište rada. Glavni cilj novih pravila – da se sistem debirokratitzuje – svi podržavaju ali to ne sme da dovede do toga da odjednom sve države u svim situacijama moraju da budu spremne da se suoče sa 25 različitih zakonskih propisa.”

Cilj jeste da budu ukinita komplikovana i diskriminatirska nacionalna zakonska rešenja i da se uvede princip po kojem bi svi imali jednake šanse. To bi, istovremeno, bio Bolkenštajnov doprinos pokušaju da Evropa do 2010. postane najjača ekonmska zona na planeti. Zato čitavu ideju mnogi i podržavaju – šef poslaničke grupe konzervativnih partija u Evropskom parlamentu, Britanac Malkom Harbur, na prmier:

"Nema sumnje da će novi propisi dovesti do većeg privrednog rasta i da će omogućiti otvraanje novih radnih mesta. Jedna od najvažnijh tačaka, pri tom, jeste činjenica da se uglavnom mala i srednja preduzeća bave uslužnim deltanostima što znači da će sada mnogi među njima jednostavno moći da traže poslovne partnere i u drugim zemljama i da se tamo angažuju.”

Predlog novih propisa za uslužne delatnosti komesar Fric Bolkenšatj podeo je još u januaru ali je protekla skoro čitava godina dok oko toga nije počela istinska javna rasprava. Regulativa će se u prvoj polovini 2005. naći pred evropskim poslanicima koji će morati da odluče da li će je i u kom obliku prihvatiti. Protesti sa brisleskih ulica tada će se pretočiti u argumentovanu raspravu u visokom domu u Strazburu. Doro Cinke se uzda u naordne predstavnike:

”Nadam se da će razum u Evropi pobediti i da je građanima jasno šta bi to za njih moglo da znači – ne samo za zaposlene u uslužnim delatnostima već i za mušterije, za korisnike tih usluga.”

Sindikati i socijalistički političari već su zabeležili prvi uspeh jer je sada izvesno da regulativa o liberalizaciji tržišta uslužnih delatnosti na snagu neće stupiti u prvobitnom obiliku. Na poslanicima je da je amandmanima uobliče.