Uspešna godina Haškog tribunala

Gotovo punih šesnaest godina hapšenje komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića bila je nezaobilazna i mučna tema susreta i razgovora tužilaca Haškog tribunala i najviših vlasti u Srbiji. Kad se javnost već umorila od uzaludnih napora haških tužilaca i prestala i da veruje da će se komandant vojske, koja je počinila najveći masakr u Evropi u drugoj polovini 20. veka, naći u pritvoru u Sheveningenu, svet je 26. maja ove godine obišla vest da je najtraženiji haški begunac uhapšen u selu Lazarevo u Srbiji.

Posle šesnaest godina skrivanja, kad se pojavio pred sudijom Tribunala, u oronuloj osobi teško je bilo i prepoznati generala koji je širio strah i trepet, komandujući artiljerijskim napadima na gradove, u kojima su najveće žrtve bili civili, kao u opsadi Sarajeva.

Negiranje genocida

U sećanju su ostale neizbrisive neke njegove naredbe: „Direktnim pogocima držite pod vatrom Predsedništvo i Skupštinu. Tuci i Pofaliće, tuci, tamo nema srpskoga življa mnogo. Tuci da im razvučemo pamet njihovu.“

Uz opsadu Sarajeva, Mladić je optužen za zločine u 15 opština Bosne i Hercegovine, masakr u Srebrenici i uzimanje pripadnika Međunarodnih snaga za taoce. Kao i Karadžić optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti.

Mladić u haškoj sudnici ne priznaje ni jedan od zločina koji je naveden u optužnici, pa ni srebrenički masakr u julu 1995. godine: „Nisam kriv i nemam sa tim veze nikakve. Ni sa datumom, ni sa mestom.“

Goran Hadžić – Poslednji haški begunac

Dva meseca posle Mladića, 20. jula u vojvođanskom selu Krušedol uhapšen je i poslednji haški optuženik Goran Hadžić, bivši predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine (RSK). On je optužen 2004. godine za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, ubistva i mučenje pripadnika nesrpskog stanovništava na velikom delu Hrvatske između juna 1991. i decembra 1993. Hadžić se krio punih sedam godina.

Presude za zločine u operaciji „Oluja“

Uz ta dva hapšenja, veliku pažnju, uzbuđenje, ako ne i potres, ove godine je izazvalo izricanje presude trojici generala Hrvatske vojske po optužbi za zločine nad Srbima za vreme i nakon operacije „Oluja“ u avgustu 1995.

Prvooptuženi Ante Gotovina, komandant zbornog područja Split osuđen je na 24 godine zatvora, prvi čovek specijalne policije Mladen Markač na 18 godina, dok je komandant zbornog mesta Knin Ivan Čermak oslobođen. Prva dvojica proglašena su krivim, kako je rečeno u presudi, zbog učešća „u udruženom zločinačkom poduhvatu na čijem čelu je bio bivši predsednik Hrvatske Franjo Tuđman“.

I kazne i formulacije u presudi izazvale su nezadovoljstvo i buru protesta kako stanovništva tako i najviših krugova vlasti u Hrvatskoj. Povodom toga, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je u svom godišnjem izveštaju Savetu bezbednosti UN rekao da „državni zvaničnici na najvišem nivou u Hrvatskoj i dalje glorifikuju protivpravno ponašanje u ratu i dovode u pitanje nepristrasnost presuda Tribunala“.

Čermak je posle izricanja presude pušten na slobodu, a Gotovina i Markač podneli su žalbe na presude, i u pritvoru u Sheveningenu čekaju odluku žalbenog veća.

Završetak suđenja i žalbenih postupaka

U još pet predmeta počeo je ove godine žalbeni postupak i završiće se 2012, a šest suđenja je završeno ili se upravo završava u prvostepenom postupku. Preostalo je da se izrekne presuda Jadranku Prliću i još petorici vojnih i političkih čelnika takozvane Herceg Bosne, optužnih za zločine nad nehrvatskim stanovništvom u srednjoj Bosni i delovima Hercegovine 1993. i 94. godine. Zločini kakvi su bili u Stupnom Dolu, logorima Dretelj i Heliodrom ili u samom Mostaru, počinjeni su, kako je rečeno u optužnici, „s ciljem da se Bošnjaci politički i vojno potčine, etnički očiste i zauvek uklone“ s područja koja su proglašena Herceg-Bosnom.

Ove godine okončan je i dokazni postupak tužioca protiv Vojislava Šešelja. Optuženi smatra da oni ništa nisu dokazali, pa neće ni izvoditi dokaze u svoju odbranu, nego će samo održati završnu reč.

Pred sam kraj ove, 2011. godine, završeni su i dokazni postupci na suđenju Zdravku Tolimiru za genocid u Srebrenici, kao i Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu po optužbi za zločine u bosanskohercegovačkim opštinama.

Cele godine tužioci su izvodili dokaze protiv Radovana Karadžića. To je jedino suđenje koje će trajati i cele sledeće godine, kada će početi i procesi protiv dvojice poslednjih haških optuženika: Mladića i Hadžića. Time će se misija Tribunala sasvim primaći kraju.

Autor: Dževad Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković