Uspon i pad Moamera el Gadafija
20. oktobar 2011.
Gadafi je stigao doslovno iz pustinje. Napravio je vojnu karijeru, 1969. je svrgnuo kralja Idrisa i tako postao jedan od najmlađih predsednika u Africi. Njegov uzor: egipatski predsednik Naser. Njegova ideologija: mešavina arapskog nacionalizma i socijalizma, potpuno u duhu antikolonijalnog poleta njegovog vremena.
Gadafi je nacionalizovao naftne kompanije i banke, proterao 25.000 Italijana iz zemlje i 70-ih godina profitirao od eksplozije cena nafte. Libija je tako postala bogata zemlja kojom navodno vlada narod, a kontroliše je predsjednik. Tada je Gadafi razvio sopstvenu društvenu teoriju:
„Uveli smo Treću univerzalnu teoriju i predstavili je u Zelenoj knjizi. Pojam `džamahirija`, koji ne znači jednostavno državu naroda, već državu masa, naša je tvorevina. Naš je i koncept države bez vlade, bez predsednika, izbora i stranaka. Tu građani, muškarci i žene, sprovode vlast“, govorio je Gadafi.
Trka za naklonost
„Brat pukovnik“ kako su ga nazivali u propagandne svrhe, zvanično je odstupio sa svih funkcija. Zelena knjiga je postala Ustav. Njegovi protivnici su završili u zatvorima, gde su ih mučili i ubijali.
Gadafi je u Africi finansirao brojne revolucije, a njegov je uticaj dopirao i do Severne Irske i Nikaragve. Bombaški napad na berlinski disko-klub „La Belle“ 1986. i eksplozija aviona kompanije „Pan Am“ iznad škotskog Lokerbija dve godine kasnije, doveli su do prekida veza sa Zapadom. Gadafi je tada za dlaku preživeo napad američkih vazdušnih snaga. Libija je bila izolovana.
Krajem devedesetih dolazi do novog preokreta. Pukovnik se odrekao terorizma i isplatio je odštetu žrtvama Lokberbija i Berlina. U decembru 2003. odustao je i od proizvodnje oružja za masovno uništavanje.
Nakon toga usledile su poseti Tripoliju po načelu „ko pre devojci, njemu i devojka“. Evropski šefovi država i američki kongresmeni, investitori i predstavnici naftnih kompanija, svi oni su se Gadafiju udvarali za naklonost, ugovore, naftu i pristup tržištu.
Beg u Honolulu?
Ali, to nije bilo dobro za njegovo samopouzdanje. Gadafi je razvio patološku uobraženost. Kada su se njegovi sunarodnici podigli protiv njega, on u njima nije video ništa osim izdajnika, agenata Zapada ili terorista Al Kaide. Ili pak sve to odjednom:
„Oni kažu da ću pobeći u Honolulu“, rekao je Gadafi u julu 2011. u telefonskom obraćanju svojim pristalicama. „To je smešno. Trebalo bi da napustim zemlju svojih predaka, naših mučenika i svoj narod“, upitao je Gadafi. I poručio: „Narod je spreman za mene da umre, on je spreman da se za mene žrtvuje.“
Autori: J. Strijak / Z. Ilić / sm
Odgovorni urednik: I. Đerković