Ustav ne služi za dnevno-političke svrhe

To, međutim neće biti lako, kaže za DW profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić. „Mi imamo veoma čvrst ustav, što znači da se njegove norme veoma teško menjaju. Najveći broj odredbi ustava menja se tako što je potrebno prvo postići dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini, što je teško očekivati bez jedne ‘velike koalicije’, dakle savezništva između opozicije i vladajuće većine. Druga stvar, traži se i potvrda građana na referendumu, što znači da će se veoma teško pristupiti promeni ustava”, navodi Pajvančićeva.

Kako do konsenzusa?

Samo ove sedmice promenu ustava kao mogućnost nagoveštavali su naprednjaci, socijalisti, LDP, SPO… Politikolog Duško Radosavljević za DW kaže da svaka ta stranka iz različitih pobuda želi da menja ustav. „Problem je u tome što svaka ta stranka gleda samo parcijalno koji deo ustava treba promeniti. Recimo, naprednjaci hoće samo da se smanji broj poslanika na 150, a ove moderne građanske stranke žele da menjaju odredbe koje se tiču decentralizacije. Znači, nužno je da se ustav menja, dogorelo je, jer ovaj ustav nije poslužio svrsi za koju je napravljen. A bio je napravljen samo da bi se napisala ona preambula u kojoj se tvrdilo da je Kosovo sastavni deo Srbije. Prošlo je kako je prošlo, ništa nije urađeno”, smatra Radosavljević.

Sa ovim ustavom Srbija ne može u EU

Marijana Pajvančić smatra da bi opet moglo doći do zloupotrebe ustava. „Plašim se da neće biti ustavnog konsenzusa, ali ustav može biti upotrebljen kaoi prvi put za političko potkusurivanje i za dnevno-političke svrhe, za šta ustav ne služi. Meni je žao što je trebalo pet godina da prođe a da svi oni čije ruke su bile u vazduhu da bi taj ustav bio donet to sada konstatuju, a to je konstatovao i pre pet godina. Na to su upozoroavali ljudi od struke ali smo mi tada mogli da čujemo da ćemo mi, ako taj ustav ne valja, njega vrlo lako promeniti, što nije tačno, i da ćemo s njime ući u Evropsku uniju, što takođe neće biti slučaj”, navodi naša sagovornica.

„Sada jedini problem može da bude da se ne napravi još neki truliji kompromis nego što je bio pre šest-sedam godina i da se ne napravi neka velika, neopevana glupost, pa da se opet zakuca ustav koji neće služiti Srbiji“, upozorava Radosavljević.

Podsećanja radi, aktuelni Ustav Srbije usvojen je 2006. godine, a poslanici su imali prilike da vide tekst najvišeg konstitutivnog akta praktično tek na samom vanrednom zasedanju na kojem se o ovom aktu glasalo. Potom je usledio referendum o usvajanju ustava koji je trajao čitava dva dana ali nad kojim i danas lebdi senka da li je bio regularan.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković