Ustavni sud u petoj brzini

„Ko se na vreme organizovao, uspeo je da ode na odmor. Sudije Ustavnog suda o tome mogu samo da sanjare jer imaju pune ruke posla zbog rasprave od Evropskom stabilizacionom mehanizmu i Evropskog fondu za finansijsku stabilnost. Svi drugi planovi su odloženi. Predsednik suda Andreas Voskule bio je sasvim jasan kada je rekao da u priči o nemačkom učešću u spornim fondovima neće biti dovoljna standardna hitna procedura u utvrđivanju činjenica. Biće potrebno mnogo više vremena. Sudijama je neophodno najmanje dva meseca da bi se temeljno istražio ceo slučaj i iznelo adekvatno mišljenje.

Materija kompleksna, a vremena malo. Sud treba da razmotri sve relevantne evropske sporazume, počev od Lisabonskog. Sudije Ustavnog suda nastoje da donesu jednoglasnu odluku. Ali da li se Karlsrue pod pritiskom našao svojom voljom? Predsednik Bundestaga Norbert Lamer ne smatra da je ministar finansija Volfgang Šojble izvršio pritisak na sudije Ustavnog suda kada je rekao da bi odluka morala biti doneta što pre, u protivnom bi se odugovlačenje negativno odrazilo na finansijska tržišta.

Šojble je predosetio da bi Ustavni sud mišljenje o tužbama protiv nemačkog učešća u evropskim fondovima, mogao izneti tek na jesen. Svojom izjavom on je želeo da upozori da bi kašnjenje u ratifikaciji spornih sporazuma dovelo do novih rizika i narušilo stabilnost evro-zone“, komentariše Frankfurter algemajne cajtung.

Lamert bi da promeni način izbora sudija Ustavnog suda

Najednom je postalo aktuelno pitanje, kako treba da se biraju sudije Ustavnog suda. Do sada je o tome odlučivala dvanaestočlana komisija. Predsednik nemačkog parlamenta je dosadašnju proceduru nazvao „neverovatnom i nedovoljno transparentnom“. U razgovoru za Zidojče cajtung, Lamert je izneo mišljenje kako bi o tome ubuduće trebalo da odlučuje Bundestag „u javnoj parlamentarnoj raspravi“.

„Ispostavilo se da dosadašnja praksa u izboru sudija uopšte nije u skladu sa Ustavom tj. Osnovnim zakonom. Jer se u njemu nalazi veoma jasna formulacija, prema kojoj sudije Ustavnog suda treba da biraju delom poslanici Bundestaga, a delom Bundesrata. Doduše, o nedostatku transparentnosti u izboru sudija, govori se sigurno već nekoliko decenija. Opozicija – posebno Levica – zagovara internu reformu te institucije. Javna rasprava u nemačkom parlamentu je u redu, ali bi izbora sudija u Bundestagu mogao biti sporan jer bi neki kandidati verovatno već unapred imali osiguranu podršku većine“, piše minhenski list.

Koliko je po Nemačku opasan Evropski stabilizacioni mehanizam?

I dok se čeka na mišljenje Ustavnog suda, nameće se pitanje šta ako sudije podrže nemačko učešće u fondovima za spasavanje evra ili šta ako ocene da Nemačka ne bi trebalo da ratifikuje sve te sporazume? Velt u razgovoru sa ekspertima traga za svim mogućim scenarijima.

„Već sada je jasno da ćemo na odluku suda morati da pričekamo do jeseni. Samim tim ESM bi mogao biti funkcionalan tek u oktobru. Italiji i Španiji je već sada potrebna pomoć, jer su kamatne stope njihovih obveznica već prešle sedam odsto. Što se broj država kojima je hitno potrebna pomoć bude povećavao, Nemačka će morati da uvećava svoje učešće u fondovima za spasavanje evra. Građanima, a i nekim poslanicima i dalje je nejasno zašto je Berlin već sada pristao na učešće koje obuhvata dve trećine od ukupne sume (1,14 biliona evra) za ESM i EFSF. Jer, Nemačka učestvuje i u obezbeđivanju finansijske pomoći Grčkoj, Irskoj i Portugalu. Mnogo pitanja, premalo odgovora“, piše Velt.

Priredio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević