Ustavu Srbije istekao rok trajanja?

Stručnjaci podsećaju da je ovaj, kako su ga nazvali, Mitrovdanski ustav donet van očiju javnosti, odnosno bez javne rasprave, a poslanici u Skupštini Srbije tekst Ustava imali su prilike da vide samo pola sata pre nego su glasali za njega.

Takođe, referendum o usvajanju Ustava trajao je neuobičajena dva dana, a procene izlasnosti na referendum pokazale su da je Ustav usvojen praktično u „foto-finišu“. Za njega je ukupno u Srbiji glasalo oko 53 odsto građana, a u Vojvodini manje od potrebnih 50 odsto, preciznije ukupno manje 44 odsto građana pokrajine.

Generator političkih kriza

Profesorka ustavnog prava Marijana Pajvančić smatra da je postojeći Ustav Srbije zapravo generator političkih kriza u zemlji, što je, po njoj, bilo jasno već po načinu na koji je donet, jer je bio plod političkog kompromisa, a ne široke javne rasprave. „Taj Ustav nije otklonio partijsku državu. Naprotiv, sporove koji bi trebalo da se rešavaju putem prava on rešava u političkom polju i tu ne možemo govoriti o vladavini prava“, navodi naša sagovornica.

Dodatnu omču oko vrata, prema mišljenju Marijane Pajvančić, predstavlja i to što Ustav ne osigurava nezavisnost sudske vlasti. „Sudsku vlast postavlja na način da ne osigurava nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost suda. To drugim rečima uliva nesigurnost građanima koji žive u ovoj zajednici da će prava koja su nominalno garantovana biti stvarno i zaštićena“, kaže profesorka ustavnog prava.

Ne samo zbog načina na koji je donet, nego i zbog onoga što u njemu piše, taj Ustav se ne može smatrati demokratskim, kaže Pajvančićeva za Dojče vele. „Tvrditi da je taj Ustav demokratski, a pritom broj građana koji mogu podneti zakonski predlog podići sa 15.000 na 30.000, a broj onih koji mogu zatražiti ustavnu reviziju sa 100.000 na 150.000, predstavlja otežavanje pristupa građanima da utiču na odluke koje su za njih važne", navodi Marijana Pajvančić.

Brojni propusti

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević kaže za Dojče vele da je Ustavu Srbije istekao rok trajanja, jer nije usaglašen ni sa zakonodavstvom Evropske unije. „Ono što preostaje jeste da se on osavremeni, da se unesu odredbe koje bi omogućile evropske integracije, a da se pojedine odredbe koje se tiču ljudskih prava a naročito autonomije Vojvodine dovedu na bolji nivo", kaže Antonijević.

On smatra da je Ustav 2006. godine donet u navodnoj želji da se Kosovo sačuva kao deo Srbije. „Pokazalo se da je ovaj Ustav donet kao jedan više programski dokument, kada se radi o Kosovu. S druge strane, zbog brzine donošenja, u njemu postoje brojni propusti na koje je ukazivala i Venecijanska komisija, i civilno društvo i stručnjaci“, navodi naš sagovornik.

Fasadna autonomija Vojvodine

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da je sada potpuno jasno da je aktuelnim Ustavom Vojvodina dobila samo fasadnu autonomiju. „Ustav je veoma centralistički jer je za Vojvodinu predvideo samo jedno izvorno ovlašćenje a to je da može donositi svoja znamenja, odnosno grb i zastavu, a sve ostalo su prenete nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom. Dakle, Vojvodina danas ima samo fasadnu autonomiju“, ocenjuje Popov.

On za Dojče vele kaže da Ustav dozvoljava formiranje novih pokrajina, ali je nedefinisana procedura njihovog osnivanja pa se ni to ne može desiti a da se ne promeni Ustav. „Kada je reč o decentralizaciji, Ustav je potpuno zakucao ono stanje koje smo imali još u vreme Miloševićevog Ustava iz 1990. godine“, kaže naš sagovornik.

Svi naši sagovornici se slažu da je što pre potrebno pokrenuti široku javnu raspravu, kako bi se tekst Ustava osavremenio i kako bi se u njega uvela klauzula o pristupanju Evropskoj uniji, ukoliko je Srbija iskrena u želji da postane deo evropske porodice država.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković