Usvajanje dece iz inostranstva

Usvajanje dece iz inostranstva u Nemačkoj je moguće u saradnji sa državnim agencijama za usvajanje ili državnim centrima za mlade. Anke Micenih, šefica Centra za usvajanje u pokrajini Rajnland Pfalc navodi uslove koje moraju da ispune osobe koje žele da usvoje decu iz inostranstva:

„Moraju da budu istrajni zato što deca koja dolaze iz inostranstva imaju posebne potrebe. Roditelji moraju da budu spremni da sarađuju sa stručnim osobljem. Moraju da pokažu šta usvajanje znači za njih i za decu. Takođe je neophodno poštovanje zakona zemlje iz koje dete potiče.“

To naravno nije sve. Zainteresovani moraju imati obezbeđene stambene i finansijske uslove za život i neophodne dokumente koji to potvrđuju. Bračni par koji želi da usvoji bebu ne bi trebalo da je stariji od 40 godina, mada se ta granica u pojedinačnim slučajevima pomera.

Upornost se isplati

U razgovorima sa posredničkom agencijom i nadležnim socijalnim radnicima u centrima za mlade utvrđuje se podobnost para koji žele da usvoji dete. Anke Micenih kaže da razgovor o veoma intimnim temama može da deluje obeshrabrujuće na kandidate. „Jeste komplikovano i iscrpljujuće, ali se isplati. Cilj svakog procesa usvajanja jeste nastanak nove porodice“, kaže Anke Micenih.

Zatim na red dolazi izbor deteta. Posredovanje u pronalaženju deteta može da traje i dve godine. Kako bi se olakšalo međunarodno usvajanje dece, 1993. godine je u Hagu doneta konvencija o usvajanju dece. Konvencija onemogućava trgovinu decom i obezbeđuje građanima 70 država koje su potpisale sporazum pouzdan postupak usvajanja.

Međutim, u zemljama koje nisu potpisale sporazum može biti poteškoća. Novinarka Marion Gedike je pre devet godina u Rusiji naišla na neočekivane probleme. Nakon jednonedeljnog boravka, ruski sud je u poslednjem trenutku onemogućio usvajanje deteta. „Neverovatan slučaj. Provedete nedelje sa detetom, vežete se, i onda vam neka anonimna vlast kaže – gotovo, ne može.“

Marion Gedike se borila i uspela da usvoji željeno dete. Ceo proces usvajanja je koštao oko 20.000 evra. „Isplatilo se“, kaže Marion. „To primećujem svakog dana kada se probudim da spremim decu za školu, svakog dana koji možemo da živimo kao prava porodica.“

Autori: Klaudija Henen / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković