Usvojena Berlinska deklaracija

Ovim dokumentom Unija, koja okuplja 27 država i 490 miliona gradjana, u budućnosti treba da bude postavljena na čvršće i modernije zajedničke osnove. Juče i danas su šefovi država ili vlada EU na neformalnom samitu u Berlinu obeležili 50. godišnjicu potpisivanja Rimskih ugovora kojima su postavljeni temelji ove integracije. U govoru održanom pred potpisivanje deklaracije kancelarka Merkel je zatražila od svih članica da se zauzmu na prevazilaženju ustavne krize nastale posle negativnih ishoda referenduma o evropskom ustavu u Francuskoj i Holandiji pre dve godine.

Proslava

Zvanični program skupa isključivo je svečarske prirode. Goste je u subotu predveče, pred koncert u Berlinskoj filharmoniji, pozdravila nemačka savezna kancelarka Angela Merkel. Posle koncerta su učesnici neformalnog samita pozvani u dvorac Belvi, sedište nemačkog predsednika Horsta Kelera.

U nedelju pre podne se zatim sama proslava 50. godišnjice Rimskih ugovora održava u Nemačkom istorijskom muzeju, jednoj od najatraktivnijih građevina novog centra ujedinjenog Berlina koju je konstruisao jedan od najznačajnijih svetskih arhitekata I.M. Pei.

Nemačka je tek u petak poslala vladama 27 država članica konačan tekst Berlinske deklaracije, oko kojeg su se uveliko sporile zemlje-članice. Deklaraciju će potom u nedelju potpisati nemačka kancelarka, koja trenutno predsedava EU, predsednik Komisije EU Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering.

Iako je prvobitno bilo takvih predloga, na proslavu u Berlin nisu pozvani predsednici ili premijeri država koje imaju status kandidata za ulazak u EU (Turske, Hrvatske i Makedonije), kao ni zemalja koje ovaj status iščekuju (Srbija, BiH, Albanija i Crna Gora). Predsednik Srbije Boris Tadić će tako u subotu u Berlinu učestvovati na manifestaciji na kojoj 50. godišnjicu potpisivanja Rimskih ugovora obeležavaju predsednici socijaldemokratskih i socijalističkih partija Evrope.

Proslava "rođendana" EU je u Berlinu propraćena nizom kulturnih manifestacija. U Starom muzeju je izloženo 50 najvećih dragocenosti iz berlinskih muzejskih zbirki koje je izabrao ambasador Italije u Berlinu, a među kojima su i bista egipatske boginje Nofretete, Karvađov "Amor" ili "Devojka sa bisernom ogrlicom" Jana Vermera.

U centru Berlina, oko simbola grada Brandenburške kapije, održava se dvodnevni Evropa-Festival na kojem učestvuju mnogobrojni evropski muzičari, među njima i Đana Nanini i Džo Koker. U centru grada bi na kraju proslave političari trebalo da se “pomešaju s narodom” a očekuje se više stotina hiljada ljudi. Sve bi trebalo da se završi spektakularnim vatrometom i izvođenjem zvanične himne Evropske unije – “Ode radosti” Ludviga Van Betovena.

Raspoloženje građana

Sami Evropljani kao da nisu baš oduševljeni “slavljenikom”. Prema anketi koju je u pet najvećih zemalja-članica sproveo list “Fajnenšl tajms”, 44 odsto građana smatra da im se život postojanjem Evropske unije pogoršao. Doduše, 40 odsto ispitanih smatra i da se situacija ne bi popravila ako bi izažli iz EU.

Što se tiče Nemaca, većina njih je pozitivno raspoložena prema EU. Prema anketi instituta Forsa sprovedenoj za list «Bild am zontag» 52 odsto građana smatra da ima koristi od EU. 23 odsto je mišljenja da im je EU nanala štetu, dok se 25 odsto o tome nije izjasnilo. 54 odsto ispitanih, doduše, smatra da je uvođenje evra umesto nemačke marke bilo greška, dok 42 odsto ima suprotno mišljenje.

Na pitanje: ko je najpouzdaniji partner Nemačke, 50 odsto ispitanih je navelo Francusku. Na drugom i trećem mestu – sa mnogo manje poena – su Austrija (5 odsto) i Italija (2 odsto).

O Berlinskoj deklaraciji

Na početku je to bila originalna ideja: kada se prošle jeseni u kancelarkinom uredu razmišljalo o obeležavanju jubileja, i tome kakva zajednička izjava bi mogla da se tom prilikom potpiše, neko je prdložio da se nađe mislilac koji bi mogao da sastavi odgovarajući tekst. Jer, zna se da je i preambulu Povelje Ujedinjenih nacija napisao jedan autor tokom jedne jedine noći uoči usvajanja na Osnivaćkoj skupštini Svetske organizacije.

No, Evropska unija danas je očigledno komplikovanija nego Ujedinjene nacije juče. Nijedna od evropskih duhovnih veličina nije bila spremna da se sastavlja tekst koji posle konsulacija sa 27 vlada, Komisijom i parlamentom EU više ne bi mogao da sde prepozna. I tako se pristupilo uobičajenom birokratskom putu – slanju upitnika o orgtanizaciji i sadržaju teksta u 27 glavnih gradova. Usledili su bezbrojni razgovori, nacrti, komentari, dopisivanja delova teksta.

Evropska unija (EU) namerava da do 2009. godine, posle neuspelog pokušaja usvajanja zajedničkog ustava pre dve godine, postavi integraciju na čvrste zajedničke osnove. Sama reč "ustav" ili "ustavni sporazum" se, međutim, u Berlinskoj deklaraciji ne pominju.

U tom dokumentu se navodi da je "evropskim ujedinjavanjem san generacija postao stvarnost". "Naša istorija nas upozorava, da ovu sreću koju smo imali treba da sačuvamo i za naredne generacije. Zato moramo političko obličje

Evrope obnavljati tako da bude u skladu sa vremenom. Zato smo danas, 50 godina posle potpisivanja Rimskih ugovora ujedinjeni u nameri da ostvarimo cilj da EU do izbora za Evropski parlament 2009. postavimo na obnovljene zajedničke osnove", stoji u Deklaraciji.

Dalje širenje EU se, kao ni ustav, izričito ne pominje u deklaraciji. Ukazano je samo da će EU i "ubuduće živeti od otvorenosti i volje svojih članica da zajednički učvršćuju unutrašnji razvoj EU". "EU će i dalje podržavati demokratiju, stabilnost i blagostanje i izvan svojih granica", piše u Deklaraciji koja se završava rečima "Evropa je naša zajednička budućnost".

U deklaraciji je posebno odato priznanje građanima nekadašnjeg "Istočnog bloka" koji su srušili komunističke diktature i omogućili da njihove zemlje pođu putem demokratije. "Svaka zemlja-članica pomogla je da se Evropa ujedini i da ojačaju demokratija i pravna država. Ljubavi prema slobodi koju su pokazali

ljudi u srednjoj i istočnoj Evropi imamo da zahvalimo to što je danas u Evropi konačno prevaziđena neprirodna podela. Evropskim ujedinjenjem smo izvukli pouke iz krvavih sukoba i istorije pune patnji. Danas živimo zajedno onako kako nikada do sada nije bilo moguće", stoji u deklaraciji.

U dokumentu se uopšteno navode principi, vrednosti i ideali čijem ostvarivanju teže svi u EU, a na prvom mestu se kaže da je "u centru svega čovek čije je dostojanstvo nepovredivo, a prava neotuđiva". Na početku ovog dela Deklaracije se ističe da su "žene i muškarci ravnopravni". "Naše težnje su mir i sloboda, demokratija i pravna država, međusobno poštovanje i odgovornost, blagostanje i sigurnost, tolerancija i saradnja, pravda i solidarnost", piše u tekstu.

Uz formulaciju da je EU zasnovana na zajedništvu i solidarnosti, istaknuto je i da se u Uniji "čuvaju samostojnost i raznolike tradicije njenih članica" i da "EU obogaćuju otvorene granice i bogatstvo jezika, kultura i regiona". U Deklaraciji se govori o "evropskom društvenom idealu" i navodi i da "evropski model ujedinjava privredni uspeh i društvenu odgovornost". U delu posvećenom ekonomskoj dimenziji ukazuje se da EU "snažnom čine zajedničko tržište i evro".

Potpisnici Deklaracije, koja ima samo sedamdesetak redova, građanima EU, kojih ima oko 490 miliona, obećava se da će "zajedno suzbijati terorizam i organizovani kriminal", te da će "slobodu i građanska prava braniti i u borbi sa njihovim protivnicima". Kao dalji ciljevi se navode i borba protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, kao i protiv siromaštva gladi i bolesti. U podržavanju "slobode i razvoju u svetu", kako se najavljuje u Deklaraciji, EU želi da ponovo preuzme vodeću ulogu. "Mi želimo da zajednički napredujemo u energetskoj politici i zaštiti klime i damo doprinos sprečavanje globalnih klimatskih promena", stoji u dokumentu.

Berlinska deklaracija nema pravno dejstvo, ali obavezuje članice na ostvarivanje navedenih ciljeva i obećanja građanima.