Utiču li predsednički izbori na parlamentarne?
19. maj 2009.
Godinu dana pre nego što je Vili Brant kao prvi socijaldemokrata izabran za kancelara, Gustav Hajneman izabran je kao prvi socijaldemokrata za predsednika Nemačke. Teme na kojima je Brant insistirao u predizbornoj kampanji, Hajneman je pomenuo u pristupnom govoru:
„24 godine nakon Drugog svetskog rata ostaje nam kao zadatak pomirenje sa susedima na istoku. Vreme je za svestrani razgovor o stabilnom miru u celoj Evropi“, rekao je Hajneman.
Godinu dana kasnije građani su ovlašćenje za taj razgovor dali Viliju Brantu. Tako je Hajneman do danas ostao primer da izbori za predsednika mogu da utiču na buduća politička zbivanja.
Tada su liberali okrenuli leđa hrišćanskim demokratama i sa SPD glasali za Hajnemana, da bi zatim sa Brantom napravili koalicionu vladu. Danas se takvo prestrojavanje ne vidi ni u jednoj stranci.
CDU se nadao istom ishodu, ali…
Liberali su 1982. godine promenili stranu, raspisani su vanredni izbori i počela je era Helmuta Kola koja je trajala 16 godina.
Podsticaj druge vrste dao je 1997. izabrani predsednik Roman Hercog koga su podržavale stranke Unije. Hercog je rekao:
„Nemačkoj je potrebna suštinska promena, moramo se oprostiti od pasivnosti u koju smo utonuli…“, poručio je novi predsednik i godinu dana kasnije Nemci su se oprostili od – Helmuta Kola.
Nakon Kola, Rau
Socijaldemokrata Gerhard Šreder obećao je da će prevladati zastoj u reformama iz ere Kola i tako je izabran za kancelara.
Sledeći predsednik bio je socijaldemokrata Johanes Rau, međutim 2004. pobedio je ponovo kandidat stranaka Unije i liberala – Horst Keler, koji se na izborima ove subote ponovo kandiduje za prvog čoveka zemlje.
Inače, njegov izbor 2004. ponovo je bio najava promene na čelu vlade – godinu dana kasnije stranke Unije dobile su većinu na izborima i Angela Merkel je postala prva kancelarka u istoriji Nemačke.
autor: Johen Fok / Nenad Briski
odg. urednik: N. Jakovljević