Uvođenje evra ojadilo Nemce

„Skupa zabluda“ – tako glasi naslov komentara o najnovijem razvoju finansijske propasti Grčke koji je objavio Zidojče cajtung: „Sada debatom ponovo dominiraju oni koji sve vide crno - oni koji sigurno znaju da od Grka i evra neće biti ništa. Političari Hrišćansko-socijalne unije i Stranke slobodnih demokrata sada žele da se što pre otarase Grka. Demohrišćani bar samo odbacuju mogućnost daljeg slanja svežeg novca Atini. Sve to stvara fatalan utisak na početku nedelje u kojoj grčki premijer dolazi u posetu Nemačkoj i Francuskoj – utisak da su svi napori uzaludni i da, osim Grka, tu više niko nema šta da izgubi. Ali, to je zabluda. I to skupa zabluda. Naravno, svako ko se bavi detaljima grčke krize lako će pasti u očajanje, na primer zbog poreskog sistema punog rupa, ili zbog skupog državnog aparata, zbog zastarelih ekonomskih struktura. Bilo bi bolje da su za takvu zemlju vrata monetarne unije ostala zatvorena. Ali, sada su Grci unutra, i zbog toga se pitanje postavlja drukčije. Potencijalna šteta koju bi prouzrokovalo prvo ispadanje iz evro-zone toliko je velika da se isplati ulaganje još mnogo snage kako bi se Grci zadržali u monetarnoj uniji.“

Bilo bi i drugih kandidata za izbacivanje

„Postoje dva velika troška koja bi zagovornici brzog odlaska Grčke iz evro-zone morali da budu svesni. Najpre, grčka država i njena privreda su se našle u potpunom haosu. Dugovi koji ne bi mogli da se otplaćuju mekom drahmom i verovatni izostanak investicija, stvari su koje ta zemlja ne bi izdržala. Ostala bi upućena na tuđu pomoć. Osim toga, zemlja koja klizi u propast i dalje bi dugovala kredite. Za nemačke poreske obveznike koji do sada nisu izgubili nijedan evro, to bi značilo da bi mnoge milijarde zaista – nestale. Ali, najgora bi bila opasnost da se „zaraze“ i druge zemlje koje su u krizi. Apologeti izbacivanja Grčke smatraju da bi evro-zajednica bez te zemlje za najkraće vreme procvetala. Međutim, verovatnije je da bi finansijski akteri bili ohrabreni da iz evro-zone poteraju i Španiju, Portugaliju i Italiju. Zašto hajka na njih da ne uspe, kada je Atina izbačena s lakoćom?“

Samaras - poslednji adut

„Konzervativni premijer Antonis Samaras mora da pokaže koliko je ozbiljan u nameri da sprovede reforme. Da li će on primorati preduzimače, od lučkih firmi do vlasnika kafića, da plaćaju porez? Da li će smanjiti državni aparat? Ako je njemu samo do zavaravanja, njegovu zemlju zaista ništa neće moći da zadrži u evro-zoni. Ali, partneri najpre treba da mu daju godinu dana vremena da dovede zemlju na pravi kurs – i pri tome slobodno mogu da oštro prete. Preuranjeno isključivanje Grčke iz evro-zone svakako bi bilo skuplje od koristi koju bi donelo. Ima i mesta sumnjama da je Samaras uopšte pravi čovek za ovu situaciju. On je figura starog sistema u kome je vladao nepotizam i u kome su bogati imali poreske privilegije. Kao opozicioni političar, upadao je u oči zbog svog odbijanja kursa štednje. Ali, Samaras je Grcima poslednji adut koga imaju. Oni to znaju jer im je bio miliji od Aleksisa Ciprasa, sa kojim povezuju definitivno ispadanje iz evro-zone. Ostaje nam samo da se nadamo da su svi svesni težine situacije.“

Svi dolaze u Atinu

„Grčka opozicija preti neredima“, piše Frankfurter algemajne cajtung na naslovnoj strani. Reč je o „upozorenju najveće grčke opozicione stranke, radikalno levičarske Sirize, da će doći do socijalnih nemira ukoliko vlada počne da sprovodi planove o daljoj štednji 11,5 milijardi evra.“ List prenosi i da će u Atinu doći i šef evro-grupe Žan Klod Junker, kako bi od premijera Samarasa čuo pojedinosti novog programa štednje pre nego što u petak o tome u Berlinu bude razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Odatle će otputovati u Pariz i razgovarati sa francuskim predsednikom Olandom. A 5. septembra će Atinu obići i Trojka sačinjena od predstavnika Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. I oni će ispitati ima li u Grčkoj napretka kada je reč o štednji i reformama.“

Nemci - gubitnici u priči o evru

Internet-portal Dojče mitelštands nahrihten prenosi da je švajcarska banka UBS sprovela studiju koja pokazuje da Nemci spadaju u gubitnike u priči o evru. Uvođenje evra je donelo najveću korist Grčkoj, Portugaliji i Španiji. U tim zemljama je, prema pomenutoj studiji, od uvođenja evra najviše porastao realni dohodak domaćinstava. U severnim zemljama evro-zone se taj dohodak, međutim, osetno smanjio. Najveći gubitnici u tom procesu su Austrijanci koji su u prvoj deceniji evra izgubili najveće sume, a prate ih Irci, Italijani i Nemci. Budžet privatnih domaćinstava je ostao konstantan jedino u Finskoj.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković