Uzbunjivač u "carstvu korupcije"

Kažu da Univerzum stremi haosu. Ako je to tačno, u Bosni i Hercegovini je već počelo. U zemlji u tranziciji u kojoj vlada institucionalna anarhija i jedna vrsta diktature političkih elita, gde se mnogi preplaćeni službenici najčešće ne mešaju u svoj posao, gde korupcija cveta na sve strane, dobra vest jeste da postoje ljudi koji se ne mire sa takvim stanjem.

„Mene moja situacija često podsjeća na Kafkin 'Proces', jer ti sude oni koji su kreirali optužnice i koji će donijeti presude koje odgovaraju njihovim političkim mentorima i nalogodavcima“, kaže Teufik Hadžiahmetović, jedan od najupornijih uzbunjivača u BiH.

Gde su pare?

„Ko god odluči da javno progovori o nepravilnostima ili o kriminalu u našoj zemlji, suočava se sa zastrašivanjem i prijetnjama. Na mene se već duže vrijeme vrše pritisci, dobijam prijetnje, ugrožena je i moja porodica. Međutim, ja ne posustajem jer ovo nije samo moja borba. Ovo je borba cijele jedne generacije koja je prije svega oštećena u ratu, a onda i posle rata, razno-raznim transformacijama, dokapitalizacijama i privatizacijama“, kaže Teufik i naglašava da on pravi male korake, kako bi njegovo dete, sutra, moglo biti konkurentno na tržištu rada kao što su druga deca u srećnijim zemljama.

Gde kod da se pojavi Hadžiahmetović donosi 'nevolje'. Njegova prva uzbunjivačka akcija odnosi se na Postdiplomske studije Fakulteta političkih nauka u Sarajevu gde je bio student. Uz pomoć svojih kolega otkrio je da su studenti, a i on među njima, uplaćujući školarinu, oštećeni za 4.300 KM. Kantonalni prosvetni inspektor je utvrdio da je cena postdiplomskih studija (5.500 KM), nezakonita, jer „FPN za utvrđenu cijenu nije tražio saglasnost kantonalnog Ministarstva za obrazovanje i kulturu“. Teufik pokazuje dokumente koji potvrđuju da je bio u pravu. „Imam kod kuće tri registratora puna dokumenata. Preteško je to sve za nositi“, kaže uzbunjivač pomalo rezignirano.

Podobni, a nesposobni

'Frku' je napravio Teufik i u Kantonalnom javnom preduzeću Centar „Skenderija“, gde je zaposlen. „U ovoj državnoj firmi gde radim, problem su previsoki menadžerski ugovori, nekorektna uprava, nedomaćinski odnos menadžmenta postavljenog od političkih mentora što potvrđuje praksu da se na rukovodeće pozicije postavljaju politički podobni, a ne profesionalno sposobni kadrovi. Čim sam se angažovao u sindikatu, dajući podršku radnicima kojima su se plate počele nezakonito umanjivati, kad sam stao uz sindikalnog poverenika kojem je nezakonito uručen otkaz, nastali su moji problemi. Suočio sam se sa mobingom, zastrašivanjem, ponižavanjem i degradiranjem, što je valjda, trebalo da me destimuliše u mojim nastojanjima da dokažem kako u mojoj firmi, kada je riječ o lošem poslovanju, posljedice trpe samo oni čija su primanja najniža“, kaže uzbunjivač Teufik, dok lista brojne dokumente koji svedoče o tome kojim se sve institucijama obraćao u potrazi za pravdom.

Svako ima svoga šefa

Inicijativa Uzbunjivača BiH je relativno nova, ali vredna pojava u ovom društvu, nastala po ugledu na takva udruženja u drugim demokratskim zemljama. Teufik i njegove kolege uzbunjivači svesni su koliko je angažovanje građana bitno za ispravno funkcionisanje vlasti svake države. Korupcija u BiH, 16 godina od završetka rata, i dalje je jedna od glavnih prepreka u provođenju reformi koje bi vodile do uspostave funkcionalne i samoodržive zemlje.

Ipak, biti uzbunjivač u ovoj zemlji nije nimalo lako, a ponekad je i opasno. Zato je u nevladinoj organizaciji 'Centar za odgovornu demokratiju' pokrenuta Inicijativa za zaštitu uzbunjivača, a njen koordinator Bojan Bajić kaže: „Nije to samo pitanje straha, nego je to i pitanje zaštite i stvaranja stimulativnog okvira, zakonskog, društvenog i političkog ambijenta, u kojem će se građani osjećati slobodno ako prijave korupciju i da za taj čin ne očekuju nikakvu odmazdu. Ono što se u praksi dešava, ne samo kod nas nego u cijelom svijetu, jeste da ako prijavite svog nadređenog za korupciju, on ima mehanizme da vam se za to osveti. Dobrim zakonima se uzbunjivači mogu zaštititi, kao što je to na primer u SAD-u ili Velikoj Britaniji.“

Zašto je dobro biti Teufik?

Zakonska regulativa je najvažnija, a druga pretpostavka je takođe vezana za zakonsku regulativu: sudska, zakonodavna i izvršna vlast koja neće biti korumpirana. „Kada sa jedne strane imamo sve to i s druge strane ljude kao što je Teufik, onda može doći do masovnijeg aktivizma građana“, ističe Bojan Bajić. Teufik Hadžiahmetović već godinu dana dokazuje da je u oba slučaja bio u pravu. Potvrđuju to i odluke, rešenja i presude nadležnih organa. Ipak, na terenu se nije ništa dogodilo. Niko nije kažnjen za nezakonito postupanje. Ako se pomnoži broj oštećenih studenata na FPN-u (626) sa nezakonito uzetih 4.300 KM, lako se dođe do milionske sume. Teufik još uvek čeka odgovor na pitanje: Gde je, ili kome je, otišao taj novac?

Nema satisfakcije za ogroman trud koji je uložio. „Ako posmatramo slučaj Teufika Hadžiahmetovića, vidjećemo da se tu radi o neradu, ćutanju i ignoranciji institucija. Čini se da ugroženom građaninu ne preostaje ništa drugo nego da ćuti. Mnogi primjeri pokazuju da u ovom trenutku ne prođeš baš najbolje, ako prijaviš korupciju“, zaključuje Bojan Bajić i ističe da ljudi kao Teufik zapravo već dožive satisfakciju kad iz njih izađe prijava o korupciji. „Takvim ljudima je suđena neka vrsta borbe, međutim, najveća satisfakcija za njih je kada na kraju pobijedi ono što je pravedno“, kaže Bojan Bajić.

Teufik za svoj aktivizam kaže da su to prvi, mali koraci u borbi protiv korupcije, ali i pravda je spora, ali dostižna. Dobra vest jeste da je Teufik mlad i upornosti mu na sreću ne nedostaje.

Autor: Ljiljana Pirolić, Sarajevo
Odg. urednik: Jakov Leon