Uzmi, pa vrati! – Knjige u javnim ormarićima

Nedaleko od glavne železničke stanice u Bonu, na aleji Popelsdorfer, nalazi se javni ormarić za knjige, prvi takve vrste u gradu. Taj projekat, koji omogućuje novi način iznajmljivanja knjiga bez registracije, pokrenula je Građanska fondacija Bona.

Knjige iz ormarića mogu da koriste svi, u svako doba, neograničeno i besplatno. Knjige mogu da se pozajme i vrate ili zamene za neku drugu. Ljudi mogu i sami da donesu sopstvene knjige, bilo zato što više nemaju potrebu za njima, što im se više ne dopadaju ili jednostavno zato što hoće da napravite mesto za druge. Sve to funkcioniše sasvim anonimno i bez kontrole.

Po ideji studentkinje

Ormarić za knjige na aleji Popelsdorfer postavljen je 2003. godine. Ideja je potekla od studentkinje arhitekture Triksi Rojek iz Majnca. Sa predlogom „Books outdoor“ ona se prijavila na konkurs Građanske fondacije Bona koja je pod sloganom „Građani doniraju za budućnost“ tražila moderne ideje koje obogaćuju društveni i kulturni život u Bonu.

Triksi je lično godinama koristila slične biblioteke u Majncu, postavljene na inicijativu dvoje američkih umetnika, Kleg i Gutman. Tokom devedesetih slične ormariće sa knjigama postavili su u okviru umetničkog projekta pod nazivom „Otvorena biblioteka“ u nemačkim i austrijskim gradovima Majnc, Hamburg i Grac.

Sa svojom, dalje razvijenom idejom, Triksi je osvojila drugo mesto i novčanu nagradu u iznosu od 2000 evra. Predložila je da se ormarići postave na mesta u blizini parka ili šetališta. Zajedno sa građanskom fondacijom, odlučeno je da se prvi ormarić sa besplatnim knjigama postavi na aleji Popelsdorfer, poznatom i omiljenom šetalištu u Bonu.

Donesite knjige da i drugi čitaju

Skoro svako ko prođe pored ormarića, zastane na trenutak. Penzioner Aleksander Jancen, jedan je od brojnih posetilaca koji redovno dolaze. Ormarić je video u prolazu, pošto mu žena radi u blizini. Od tada ga često obilazi. Nekada da bi uzeo knjigu, a nekada da bi sam doneo neku iz svoje kućne biblioteke.

„Smatram da je ova ideja odlična. Treba nam više ovakvih mesta. Umesto da se knjige bacaju, treba ih doneti ovamo“, kaže Jancen dok pažljivo stavlja knjige u vitrinu.

Do sada je u Bonu postavljeno još nekoliko ormarića sa besplatnim knjigama. Andre Šolc iz Građanske fondacije kaže da se ne može naći dovoljno mesta za veliki broj knjiga. Fondacija brine o održavanju i popravci ormarića, ali u principu njihovi radovi se izvode na samom početku. Oni su zaduženi za organizaciju i finansiranje projekta, a posle toga se javna biblioteka prepušta građanima.

Moderna varijanta današnjih biblioteka

Učiteljica Anete Hofman živi blizu ormarića za knjige i prvi put je donela dosta svojih knjiga. „To jedan miks svih vrsta knjiga“, kaže ona, „knjige koje sam jednom kupila ili dobila kao poklon i kojih hoću da se rešim zbog potrebe za prostorom.“ Inače joj se ideja vrlo sviđa. Veliki je ljubitelj knjiga i bilo bi joj žao da mora da ih baci. Tako misle i mnogi prolaznici.

Andre Šolc kaže da je nemački mentalitet takav da se knjige ne bacaju, jer su suviše vredne: „Ljudi su na početku mislili da neće uspeti, da će knjige biti ukradene ili da će ormarići biti razvaljeni“. Međutim, ta ideja već godinama funkcioniše odlično.

Inače, prema rezultatima istraživanja koje su sproveli studenti Univerziteta u Bonu, može se zaključiti da su žene te koje donose knjige, a muškarci koji odnose.

Minibib - mala „zelena“ biblioteka

U gradskom parku u Kelnu ne stoji mali ormarić za knjige. Tu je podignuta prava mala biblioteka u zelenilu. Zove se „Minibib“ i reč je o inicijativa gradske biblioteke. Trenutno ima preko 1.000 knjiga svih vrsta. Cilj tog projekta jeste da se privuče što veći broj mladih.

Iznajmljivanje knjige u „Minibibu“ funkcioniše kao i kod javni ormarića. Niti morate da se prijavite, niti da platite iznajmljivanje. Ipak, „Minibib“ nije otvoren non-stop. On ima radno vreme. Takođe, može se iznajmiti samo jedna knjiga koja se mora vratiti u roku od dve nedelje.

„Ljudi koji odnesu knjigu uvek je vrate. Nekada se desi da je zadrže više od dve sedmice, pa im onda bude žao što su prekoračili rok, ali to i nije mnogostrašno“, kaže studentkinja Pauline koja radi kao jedna od petnaestak pomoćnika u „Minibibu.

U „Minibibu“ ipak nećete naći starije knjige, pošto je jedan od uslova za primanje knjiga da ne bude starija od dve godina. Isto tako, ne dolazi do razmene knjiga. Javne vitrine za knjige ipak ostaju nešto posebno. Samo kod njih postoji mogućnost da se ljudi druže i komuniciraju. Možda se i približe. Nikad se ne zna!

Autor: Ernest Bektašević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković