Vaclav Klaus – večiti kontraš

Prema svemu sudeći Lisabonski sporazum biće napokon ratifikovan. Zadovoljan je čak i Vaclav Klaus, predsednik Češke. Na kraju prvog dana sastanka na vrhu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je sav srećan izjavio:

„Večeras smo postigli veoma važan dogovor. Znate, novi ugovor podseća na maraton, ali sa preprekama i sada smo uklonili poslednju političku prepreku“, rekao je Barozo.

Naime, prihvaćen je zahtev predsednika Vaclava Klausa da Češka bude izuzeta iz Povelje o osnovnim pravima – Klaus strahuje da bi Sudetski Nemci, proterani posle Drugog svetskog rata iz tadašnje Čehoslovačke, mogli na osnovu Povelje zatražiti obeštećenje. Pre pola godine je delovalo da Klaus neće nikako potpisati ovaj Sporazum.

„Država – to sam ja!“

Kada je u maju, posle Donjeg doma, Lisabonski ugovor ratifikovao i Gornji dom češkog Parlamenta, predsednik Vaclav Klaus bio je besan: „To je žalostan primer promašaja značajnog dela naše političke elite. Takvi primeri poznati su nam iz češke istorije“, rekao je tada Klaus.

Predsednik je napao i sudije Ustavnog suda kada su pre godinu dana odbili prvu tužbu protiv Lisabonskog ugovora. Vaclav Klaus protiv ostatka sveta – to nije nikakva novost. Privukao je pažnju već tezom da je promena klime izmišljotina globalnih eko-ideologa. U praškoj političkoj svakodnevici njegovo ulaganje veta postalo je rutina – bilo da je protiv homoskesualnih brakova ili premije „staro za novo“ u prodaji automobila.

Politikolog i komentator Bohumil Dolezal, koji je devedesetih godina bio Klausov blizak saradnik, tako kaže: „On nastoji da obezbedi što veće kompetencije – moglo bi se reći u njegovom slučaju važi ono „država – to sam ja“.

Oštroumni populista

Klaus vešto koristi sive zone češkog ustava kako bi povećao ovlašćenja na račun parlamenta i vlade: „Predsednik je kod nas mislilac, spasitelj. To je tradicija koja je počela sa prvim predsednikom Masarikom. I svi češki predsednici koji su došli posle njega pokušavali su da očuvaju tu specijalnu poziciju“, kaže Dolezal.

Šezdesetosmogodišnji Vaclav Klaus je, inače, ekonomista i počeo je političku karijeru posle sloma komunizma. Nikada nije bio član komunističke partije, mada se nije priključio ni disidentima okupljenim oko Vaclava Havela.

Njegov kredo: tržišna privreda bez dodataka; njegovi idoli: neoliberali Roland Regan i Margaret Tačer. Osnovao je konzervativno-liberalnu stranku Građanske demokrate, bio je premijer, a od 2003. je predsednik zemlje. Njegov bivši savetnik Dolezal smatra da je ključ Klausovog uspeha u mešavini oštrog uma i bezobzirnog populizma.

autori: S. Hen / C. Jansen / N. Briski

odg. urednica: Sanja Blagojević