Vajmarskom trouglu nedostaje snaga

Pre 25 godina, 28. i 29. avgusta 1991, u tirinškom Vajmaru sastali su se ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske: Hans-Ditrih Genšer, Rolan Dima i Krištof Skubiševski. Tako je nastao Vajmarski trougao. Ministri su svoju viziju „budućnosti Evrope“ saželi i objasnili u deset tačaka. Radilo se o zajedničkoj odgovornosti za zajedničku evropsku budućnost. „Model Vajmar“ trebalo je da posluži kao vodič ka Evropskoj uniji – i to ne samo Poljskoj, već i drugim demokratijama istočne i srednje Evrope.

Taj projekat imao je nesporan udeo u procesu proširenja Evropske unije, ali i kod prijema Poljske i njenih suseda u NATO. No, od 2004. on gubi na snazi i politički je zamrznut. Izuzetak je bio snažan impuls 2014 u Kijevu, tokom kulminacije krize u Ukrajini, kada su se ministri spoljnih poslova zemalja Vajmarskog trougla sastali sa ukrajinskim predsednikom i vođama opozicije.

Misija ispunjena?

Ali, 25 godina nakon osnivanja, ovaj oblik saradnje pretvorio se u jednu od mnogih redovnih dijaloških formi. Nije to strašno s obzirom na to da je misija ispunjena – i dok je to bio izraz normalne saradnje u ujedinjenoj i funkcionalnoj Evropi. No, vremena su se dramatično promenila. Tu je izbeglička kriza, nova nepredvidljivost Rusije, terorizam, pa i Bregzit. Sve to u Evropi može da dovede do tektonskih promena. Zar ne bi solidarnost između triju velikih evropskih država bio važan signal? Signal za stabilnost i kontinuitet? Ne bi li upravo saradnja tri tako eksponirane zemlje, kao što su Francuska, Nemačka i Poljska, mogla da bude novi evropski zamajac.

Ali, od svega toga malo je ostalo. Ministar spoljnih poslova Poljske Vitold Vašikovski u aprilu je čak rekao da je Vajmarski trougao – svoje završio. Zbog toga Poljska, kao možda najvažnija istočnoevropska zemlja Evropske unije, nastoji da u Višegradskoj grupi i u bilateralnim sporazumima predvodi istočnoevropsku interesnu zajednicu koja je čini se uperena protiv Nemačke – pre svega time što odbija izbegličku politiku Angele Merkel. Francuska je zbog terorističke opasnosti, ekonomskih problema i nemoćnog predsednika, previše zauzeta sama sobom. Ko još onda misli na Vajmarski trougao?

Delikatni znaci nove političke dinamike

Jubilarni susret u Vajmaru došao je na kraju sedmice koja je bila prepuna bilateralnih susreta. Nemačka kancelarka Merkel sedmicu je započela u Italiji sastankom s novim evropskim trouglom: Italija-Francuska-Nemačka. Za Nemačku je od vitalnog interesa saradnja sa susedima, među kojima su Poljska i Francuska svakako najvažniji. Zemlje Vajmarskog trougla su danas jaki eksponenti tri različite evropske interesne sfere. Ukoliko tva osovina funkcioniše, onda je to od centralnog značaja za evropsku saradnju na privrednom, političkom i bezbednosnom planu. Zbog toga je ohrabrujuće što poljski ministar spoljnih poslova hoće da oživi sporazum iz Vajmara i pre svakog važnog sastanka imenuje koordinatore. To bi moglo da se razume kao ponovno davanje na važnosti.

Vajmarski trougao, 25 godina nakon osnivanja, više sigurno nije pomoć u integraciji istočne Evrope, ali ipak ostaje važan oblik komunikacije tri važne nacije na centralnoj geopolitičkoj osovini evropskog kontinenta koja obuhvata 180 miliona ljudi. Vajmarski trougao trebalo bi taj potencijal da iskoristi i da se pretvori u motor za rešavanje gorućih evropskih problema i to nezavisno od unutrašnjopolitičkih i bilateralnih napetosti, izazvanih naročito poljskim „skretanjem udesno“.

Poljska, Nemačka i Francuska i pored svih razlika još uvek imaju velikih zajedničkih interesa: kao što je na primer unapređenje bezbednosne i odbrambene politike, kao i evropskih integracija – u vremenima evropskih kriza. Ali, uprkos, svim tim objektivnim šansama, Vajmarskom trouglu trenutno nedostaje duh koji bi mu udahnuo život. Jači su nacionalni egoizmi i međusobno prebacivanje krivice. Ipak, Vajmarski trougao je simbol uspešne priče o integraciji. Na njegovim članovima je da od simbola razviju novu snagu za ponovnu evropsku integraciju.