Varijabilni Dačić

Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung objavio je tekst o – Ivici Dačiću pod naslovom „Varijabilan“: „Dačić, rođen 1960. u kosovskom Prizrenu, od 1992. do 2000. je bio portparol političkog velekriminalca Slobodana Miloševića. Posle svakih lažiranih izbora tog diktatora, Dačić je izlazio pred novinare (neposlušne među njima je progonio i šikanirao) da bi režimske manipulacije i laži prodavao kao normalne stvari. Pa i nekoliko dana pred pad Miloševića, kada je srpska policija brutalno ugušila demonstracije u Beogradu, Dačić je pravdao to nasilje primedbom da su demonstranti agenti NATO, te da zato i nisu zaslužili bolji tretman. U vezi s tim posebnu poentu predstavlja podatak da je jedna od stavki koalicionog ugovora posvećen slobodi medija – to u Briselu vole da čuju.“

„Uopšte, Dačić je uvek išao ukorak s vremenom. Posle pada Miloševića 5. oktobra 2000, opet je postao ministar, ovaj put u prelaznoj vladi koja je trebalo da pripremi prelazak Srbije u demokratiju. Kada je 2008. postao ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik vlade, načisto se uozbiljio. Za vreme njegovog mandata, uhapšeni su i Hagu izručeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Za vreme natezanja oko ukidanja viznog režima EU za građane Srbije, zapadne diplomate su govorile da nijedan ministar nije tako vredan i pouzdan u ispunjavanju svojih obaveza – kao Dačić. Trenutno je pristup EU Dačićev najviši cilj, ali ako se vetar okrene, on će da služi i nekoj novoj liniji – marljivo i pouzdano kao što je prodavao i Miloševićevu ubilačku politiku.“

Nova srpska vlada pokazuje konstantnost

„Kada se politički naslednici Slobodana Miloševića udruže u vladajućoj koaliciji sa strankom koja je istorijski takođe ukorenjena u velikosrpskim fantazijama, onda je opravdana bojazan u pogledu pravca kretanja Srbije“, piše švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung. U tekstu pod naslovom „Nova srpska vlada pokazuje konstantnost“ objašnjava se šta su glavne slabosti članova vladajuće koalicije. Kada je reč o SNS, „javlja se pitanje da li partija raspolaže sa dovoljno kvalifikovanog osoblja za kompetentan rad na vladajućim funkcijama, a nije jasno ni u kojoj meri je ova stranka zaista ostavila za sobom nacionalističku prošlost (Tomislava) Nikolića.“ List dalje piše da ne malu težinu ima i činjenica da se Ivica Dačić iz SPS nikada nije jasno distancirao od „svog dugogodišnjeg mentora“. „A u slučaju URS, ime bivšeg ministra privrede Mlađana Dinkića suviše često se dovodi u vezu sa netransparentnom privatizacijom“.

U koalicionom sporazumu, međutim, o tom teretu prošlosti nema ni reči, piše dalje Noje cirher cajtung: „Naprotiv, oni pokušavaju da demonstriraju političku konstantnost. Bez obzira na političku averziju prema EU u kojoj su nekada bili složni Nikolić i Socijalisti, sada se oni zalažu za ubrzanje integracije Srbije u tu organizaciju. (…) Dačić govori o koalicionom sporazumu za evropsku Srbiju. I po pitanju Kosova oni ponavljaju stare pozicije da je kosovska nezavisnost neprihvatljiva, ali se istovremeno zalažu za dijalog Beograda i Prištine kao i sporazume koji su u tom dijalogu dosad postignuti.“

Noje cirher cajtung primećuje da će najveći izazovi nove vlade ipak biti ekonomske prirode. „Tu specijalnu pažnju treba obratiti na predsednika URS Dinkića – izgleda da je već dogovoreno da će on biti ministar privrede. Jer, posebno će teško biti doći do konsenzusa u ekonomskoj politici: dok Dinkić zastupa liberalne ideje, Socijalistima nije strana ideja o dirigovanoj privredi. Dačić se već više puta založio za veštačko stvaranje rasta povećanjem državnih izdataka. Osim toga, Socijalisti su tesno povezani sa partijom penzionera PUPS koja još u ponedeljak umalo nije oborila koaliciju.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković