Većina Evropljana za ujedinjenje evropskih zemalja

Povodom rezultata prošlonedeljnog referenduma u Irskoj i odbacivanja Lisabonskog sporazuma berlinski Tagescajtung se pita, da li tri miliona Iraca stopira 480 miliona Evropljana. List navodi da se to ne može tvrditi, jer su pre toga već i Francuzi i Holanđani odbacili evropski ugovor. Pored toga mnoge zemlje članice skeptične su po pitanju današnje EU.

Lisabonski sporazum može da ojača uticaj evropskog parlementa

List dalje komentariše da Irci žele ili bolju Evropsku Uniju ili pak nikakvu. Irci su se opredelili za ugovor iz Nice, koji je takođe bio odbačen 2001. godine. „U ovom slučaju ne treba tražiti logiku“, piše Tagescajtung. Ne radi se o sadržaju dva ugovora, već o izrazu nepoverenja prema politici, ali i Evropi. Tako je tri miliona Iraca blokiralo 480 miliona Evropljana. Niti Evropski ustav niti Lisabonski sporazum mogu preko noći EU vratiti u stanje socijalne tržišne ekonomije. Međutim, Lisabonski sporazum je mogao ojačati uticaj evropskog parlamenta na politiku zemalja članica, zaključuje Tagescajtung.

List Velt prenosi reakcije ministra unutrašnjih poslova Volfganga Šojblea. “Ljudi ne prihvataju pojedine aspekte politike u Briselu, jer ta politika nije dovoljno transparentna. Čvrsto sam uveren da je većina Evropljana za ujedinjenje evropskih država“, rekao je Šojble za Velt. „Potrebno je približiti građanima politiku EU, a to je moguće ostvariti, ukoliko bi se direktno birao predsednik evropskog parlamenta“, istakao je Šojble. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je istakao da se mora nastaviti sa ratifikacijom ugovora, kako odluka Iraca ne bi dovela do krize, piše Velt.

Karzai preti napadom na baze u Pakistanu

Avganistanski predsednik Hamid Karzai zapretio je napadom na terorističke baze u Pakistanu, piše Zidojče cajtung.

Karzaijeva pretnja usledila je posle napada talibanskih pobunjenika na avganistanski zatvor u petak, iz kojeg je pobeglo oko 900 robijaša. Karzai je rekao da je Avganistan žrtva terorizma koji dolazi iz Pakistana, prenosi list. List dalje ističe da sigurnosne mere u Avganistanu moraju biti pojačane. Oslobađanje stotine Talibana iz zatvora ukazuje na to da je Avganistan i dalje nemoćan u borbi protiv Talibana, piše Zidojče cajtung.

Teško bez mature

Berlinski Velt u tekstu pod naslovom „Studiranje u Nemačkoj teško bez mature“ piše da je za učenike stručnih škola bez klasične mature posebno teško da upišu fakultete. „I dok u Švedskoj 36 procenata studenata nema završenu klasičnu gimnaziju, u Nemačkoj je svega 5 odsto studenata bez mature.

U Španiji je situacija znatno povoljnija. Svaki četvrti student je prethodno završio jednu od stručnih škola. U Italiji i Francuskoj bez mature je još teže doći do indeksa nego u Nemačkoj. Vlasti u Nemačkoj sada žele da motivišu savezne države, da se otvore i prema onima koji su se najpre odlučili za određena zanimanja. Ministarka za obrazovanje Aneta Šavan do sada je odbijala da se uvede jedinstven prijem studenata u svim republikama, piše Velt. Najnovija istraživanja pokazuju da je u Nemačkoj socijalni status i dalje u direktnoj vezi sa obrazovanjem i za decu iz radničkih porodica je posebno teško, čak i kada imaju završenu maturu.

U celoj Evropi se povećalo učešće žena na fakultetima. U Švedskoj i Sloveniji su dve trećine svih studenata žene. U Nemačkoj je oko 50 odsto žena, a slično je i u Turskoj, piše Velt.