Veliki korak za predsednicu Hrvatske

Poseta predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović Bosni i Hercegovini uglavnom je protekla u saniranju onih problema i napetosti koje je u odnosima dveju susednih država ona sama velikim delom i izazvala. Upravo njene izjave o hiljadama pripadnika IS koji iz BiH prete Hrvatskoj i regionu, izazvale su pravu buru u Sarajevu. Nije dobro primljena ni njena reakcija na nedavnu hašku presudu za Herceg-Bosnu i samoubistvo Slobodana Praljka. Nezadovoljstvo u Sarajevu kulminiralo je tokom njene prošlonedeljne posete turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, kada je zbog razgovora u Ankari o novom izbornom zakonu u BiH, od strane jednog dela bosansko-hercegovačkih političara i medija optužena za mešanje u unutrašnje stvari susedne države.

- pročitajte još: Poseta Sarajevu u nezgodnom trenutku?

Kolinda Grabar Kitarović sve je to u Sarajevu izričito negirala uveravajući domaćine da Bosna i Hercegovina u Hrvatskoj ima istinskog prijatelja. Hrvatska, rekla je predsednica, iskreno podržava BiH na putu u Evropsku uniju zauzimajući se za ravnopravnost i konstitutivnost Hrvata u BiH. „Hrvatski narod želi mir i ravnopravnost s Bošnjacima i Srbima, a Hrvati nisu i neće biti nacionalna manjina“, poručila je predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Samo venac, bez izvinjenja

Iako je u Bosnu i Hercegovinu stigla dan kasnije nego što je to bilo predviđeno – navodno zbog bezbednosnih razloga – a iz BiH otišla dan ranije, predsednica Hrvatske je ipak nenajavljeno posetila i Ahmiće u srednjoj Bosni, mesto najvećeg pojedinačnog pokolja u hrvatsko-muslimanskom sukobu u BiH. Bio je to simbolični vrhunac njene posete BiH, iako je u Ahmićima boravila diskretno, bez pratnje medija. „Na takva mesta pijeteta volim da odlazim u tišini“, objasnila je predsednica, koja se u Ahmićima poklonila i položila venac bošnjačkim žrtvama – bez izvinjenja. Samo u jednom danu, 16. aprila 1993, u Ahmićima je ubijeno 116 bošnjačkih civila, od čega 32 žene i 11 dece. Predsednica je potom otišla i u Križančevo Selo, u kojem su jedinice Armije BiH nekoliko meseci nakon pokolja u Ahmićima likvidirale 44 hrvatska civila i ratna zarobljenika.

Poseta predsednice Kolinde Grabar Kitarović BiH izazvala je veliku pažnju bosansko-hercegovačke javnosti, ali je budno praćena i u Hrvatskoj. Jedan od vodećih hrvatskih komentatora Tomislav Klauški u svom komentaru na portalu 24 sata nazvao je odlazak predsednice u Ahmiće „možda najvažnijim potezom u njenom dosadašnjem mandatu“. U izjavi za DW Klauški ocenjuje da je predsednica Grabar Kitarović otišla u zvaničnu posetu BiH praćena kontroverzama i napetostima u odnosima s vlastima te zemlje. Odnosi su, prema njegovim rečima, bili napeti „ne samo zbog mešanja u Izborni zakon BiH, već i zbog reakcija na hašku presudu Slobodanu Praljku, a posredno i Franji Tuđmanu, kao i zbog tvrdnje o deset hiljada mudžahedina na granici s Hrvatskom“.

Bez državničke poruke

„Stoga je bilo evidentno da se tokom cele posete Sarajevu predsednica trudila da zakopa ratne sekire, da ostavi dobar utisak, popravi odnose, pošalje poruku da su njene izjave izvađene iz konteksta i poruči da je Hrvatska odani saveznik BiH“, analizira Klauški. On u istom kontekstu gleda i na njen odlazak u Ahmiće, mesto ratnog zločina hrvatskih snaga nad muslimanskim stanovništvom. „Bio je to možda mali korak za Hrvatsku, s obzirom na to da je Ivo Josipović kao predsednik već posetio Ahmiće i izvinio se zbog hrvatskog zločina, ali je bio veliki korak – pa makar polovičan – za Kolindu Grabar Kitarović kao uzdanicu nacionalističke desnice i sledbenicu politike Franje Tuđmana, osobe posthumno osuđene za podelu BiH“, ocenjuje hrvatski komentator.

- pročitajte još: Hrvatska desnica prešla u napad

Klauški precizira da je taj korak bio polovičan zbog toga što je Kitarović, po jasenovačkom modelu, u Ahmiće otišla bez medija, gotovo inkognito, van zvaničnog protokola i bez ikakvih propratnih izjava. „Kao da je obavila formalnost. Izostala je državnička poruka i javna osuda hrvatskih zločina, koja je naročito bitna ako bi došla od osobe koja je osporila hašku presudu Praljku i Tuđmanu za udruženi zločinački poduhvat“, smatra Klauški. Naš sagovornik ipak ocenjuje da je za predsednicu – političarku s desne strane političkog spektra – odlazak u Ahmiće „velika stvar“. „Ona je otišla je u Ahmiće, ali tako da se njena poseta što manje primeti. Ona je ipak u kampanji i mora da vodi računa o tome kako će da reaguje njeno biračko telo, i u Hrvatskoj i u BiH. Ali svojim odlaskom razoružala je kritičare u BiH i zaokružila svoju posetu pozitivnim pomakom u odnosima sa susednom državom“, zaključuje Klauški.

Smirivanje tenzija

I Snježana Pavić, komentatorka „Jutarnjeg lista“ koja odlično poznaje prilike u BiH, naglašava da je do posete predsednice Hrvatske BiH došlo u posebno osetljivom trenutku u odnosima dveju država. „U njenom slučaju, nakon svega što se proteklih meseci događalo, bila je potrebna i hrabrost za takvu posetu, naročito nakon njene posete Ankari. Ta poseta se, zbog nespretne poruke iz njenog kabineta u kojoj je stajalo da će hrvatska predsednica s turskim predsednikom da razgovara o Izbornom zakonu u BiH, pretvorio u diplomatski skandal“, podseća Snježana Pavić.

- pročitajte još: Bosanske muve i slonovi

Naša sagovornica napominje da predsednica Hrvatske nema velika izvršna ovlašćenja, ali zato ima „potencijalno veliki simbolički uticaj“. Upravo zato smatra da je važno da predsednica, koristeći svoj simbolički značaj, obilazi mesta stradanja, poput Ahmića i Križančeva Sela, doprinoseći smirivanju tenzija između država i naroda.

Odlazak predsednice države u Ahmiće, prema njenom mišljenju, veoma je važan, kako za Hrvatsku, tako i za BiH, ali i za „odnose Hrvata i Bošnjaka u BiH“. Važno je, kako kaže, da se u ovom slučaju Hrvatska „pokaže kao zrela nacija koja je u stanju da prizna da je u njeno ime počinjen zločin, da joj je zbog toga žao i da to osuđuje. Samo s te tačke moguće je graditi normalne odnose i normalan život sa susedima. Tek tada je moguće zahtevati da se osude zločini koje je počinila druga strana i tek tada je moguća borba za prava pripadnika sopstvenog naroda u drugoj državi. Jer šta god mislili o politici tamošnjeg HDZ-a, činjenica je da Hrvata u BiH ima najmanje, kao što je i činjenica da se njihova politička prava grubo krše“, zaključuje novinarka Snježana Pavić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android