Velikim donacijama do ambasadorskog mesta

Povodom opasnosti od terorističkih napada u Nemačkoj list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Islamski teroristi pažljivo prate političku debatu u Nemačkoj i nastoje da stvore nesigurnost kod građana. Zato bi trebalo ozbiljno shvatiti nagoveštaje da talibani pripremaju atentate uoči parlamentarnih izbora u septembru. Njihov cilj je da pokažu da izjava bivšeg ministra odbrane Petera Štruka – „Nemačka se brani i na Hindukušu“ – donosi suprotne rezultate. Javnost bi trebalo da poveruje da se Nemačka angažovanjem u Avganistanu samo izlaže opasnosti. Reč je o psihološkom teroru i ako se na dosadašnji način u Bundestagu nastavi debata o angažovanju u Avganistanu onda će se talibani osećati samo jačim“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

O istoj temi list Handelsblat piše: „Savezna vlada obezbedila bi mnogo veću podršku za politiku u Avganistanu kada bi bila poštenija. Niko ne veruje u tvrdnje da će avioni – radari Avaks biti korišćeni samo u civilne svrhe. Naravno da su u nadzor vazdušnog prostora nad Avganistanom uključeni i vojni letovi i to se mora jasno i reći. Sve drugo doprinosi tome da, prema ispitivanjima javnog mnjenja, više od šezdeset procenata građana odbija angažovanje nemačke armije u Avganistanu. Nemački vojnici moraju se osećati zloupotrebljenim ukoliko se jasno ne kaže kakva je njihova uloga. Angela Merkel se odlučila na ćutnju kako ne bi izgubila glasove na izborima. Kakva je to kancelarka koja ućuti kada nemački vojnici ginu u Avganistanu? Onaj ko zatvara oči pred realnošću gubi kredibilitet“, upozorava „Handelsblat“.

Najzad, list Kiler nahrihten komentariše: „Dva od tri građanina ne slažu se sa angažovanjem Bundesvera u Avganistanu. To pokazuje da su Nemci, u suštini, pacifisti. To ih čini simpatičnim – pre svega kod suseda koji su u nedavnoj prošlosti imali sasvim drugačija iskustva sa njima. Međutim taj pacifizam, koji kako se čini ne mogu da uzdrmaju ni preteće promene situacije u svetu, počinje gotovo da liči na autizam. Političari sa svojim argumentima ne prolaze kod građana i već godinama parlament i narod govore jedan mimo drugog. Zato se mora neprestano ponavljati – nema alternative angažovanju nemačke armije u Avganistanu“, piše „Kiler nahrihten“.

Minhenski list Zidojče cajtung bavi se imenovanjem američkih ambasadora i piše: „Ako predsednik Barak Obama ima listu najvažnijih saveznika na njoj su svakako Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Japan. Obama za ambasadore u tim državama namerava da pre svega imenuje one koji su se posebno istakli kao donatori tokom predizborne kampanje ili pokazali veliko umeće u obezbeđivanju finansijske pomoći. Kandidat za ambasadora u Francuskoj obezbedio je 883 miliona dolara, u Veliku Britaniju ide čovek koji je prikupio 735 miliona, Nemačka je na raspolaganju za 627 miliona, a Japan za 545 miliona dolara.

Ono što je predsednik obećao donatorima nailazi na kritike i u njegovom okruženju. Naime, Obama je jednom prilikom najavio da će predstavnike SAD u svetu birati na osnovu kvalifikacija i diplomatskog umeća. Budući ambasadori trebalo bi bar malo da znaju jezik zemlje u koju odlaze. Međutim, izborom kandidata Obama se sada vraća u Bušova vremena. Ambasadori za Pariz, London i Tokio već su nominovani i u sva tri slučaja reč je o onima koji su obezbedili najviše novca tokom predizborne kampanje. Čarls Rivkin, koji je predložen za ambasadora u Parizu bio je u industriji zabave i finansijama, Luj Sjusman, predviđen za London, bio je potpredsednik Siti grupe.

Upadljiva je jedna praznina na listi nominacija – Berlin. Već nedeljama se kao kandidat za ambasadora pominje Fil Marfi, bivši bankar Goldmen Saksa koji je bio nadležan za finansije demokrata tokom predizborne kampanje. Međutim, njegovog imena za sada nema ni na jednoj listi koju je objavila Bela kuća.

Za oklevanje ima više razloga. U ministarstvu spoljnih poslova na čijem je čelu Hilari Klinton krajnje su nezadovoljni kadrovskom politikom predsednika kada je o diplomatama reč. Pomoćnik Klintonove Džim Štajnberg, koji je zapravo nadležan za predlaganje ambasadora, za Tokio nije mogao da prođe sa svojim kandidatom – Džozefom Najeom, profesorom na Harvardu i vrsnim poznavaocem Japana. Bela kuća predložila je malo poznatog advokata Džona Rosa.

Fil Marfi, koji se pominje kao kandidat za Berlin i koji je navodno blizak takozvanoj „Goldmen Saks mafiji“ u ministarstvu finansija, u političkim krugovima podjednako je nepoznat. Navodno se o tome razgovaralo i tokom posete kancelarke Merkel Vašingtonu.

Međutim, najvažniji razlog za oklevanje ponovo je izgleda u vezi sa novcem. Marfi, i sam milioner, pre imenovanja u Senatu, morao bi da prihvati detaljnu kontrolu svojih finansija i ispunjavanja poreskih obaveza. A njegove finansije su veoma kompleksne, kako – ne bez zluradosti – kažu u ministarstvu spoljnih poslova“, piše „Ziddojče cajtung“.

priredio Nenad Briski

odg. urednik: N. Jakovljević