Veronauka u BiH - plansko regrutovanje?

Kada je pre gotovo 20 godina veronauka uvedena u sve škole u BiH, na nivou entiteta i kantona, za većinu je to predstavljalo odbranu nacionalnog identiteta, odnosno krupno političko pitanje. Sociolog Ibrahim Prohić kaže da je veronauka i danas politički instrument u BiH i simbioza između verskih zajednica i vlasti: „Mislim da je to pogubno pogotovo u aktuelnom bosanskohercegovačkom kontekstu jer ovde religija nije primarno stvar duhovnosti nego je primarno znak temeljnog identiteta“.

„Ne dati decu bezbožnicima“

To pokazuje i pokušaj donedavnog ministra obrazovanja i nauke Kantona Sarajevo Emira Suljagića da veronauku izbaci iz proseka ocjena, a u cilju sprečavanja diskriminacije dece. Slučaj je podigao silnu prašinu praćenu izjavama čelnika verskih zajednica u BiH, posebno reisa Mustafe Cerića, da to predstavlja korak ka ukidanju veronauke. Zbog odluke Suljagića, koji je na kraju podneo ostavku i odselio se iz BiH, Cerić je najavljivao i „sarajevsko ljeto“: „Oni hoće da mi ponovo dajemo svoju decu bezbožnicima i da ne budu spremi da se brane kada dođe etničko čišćenje“.

Što se tiče učenika, njihova mišljenja o pitanju veronauke nisu podeljena:

„Svi koji veruju u Boga trebali bi da budu redovni...“

„Mi smo na veronauci gledali crtane filmove, o Mojsiju itd... ali ništa posebno nismo naučili“

„Naučio sam da verujem. Sve zavisi od sveštenika. Imali smo više sveštenika i oni su to različito radili.“

„U svim osnovnim školama u Republici Srpskoj izučava se verunauka“, kaže Branka Rogač, iz Ministarstva prosvete i kulture. „ Učenici imaju mogućnosti izučavanja veronauke u skladu sa svojim verskim opredeljenjima, a roditelji imaju mogućnost da se izjasne da li će njegovo dete da pohađa časove veronauke ili ne“.

Dodatni način prezentacije verskih zajednica

Problem je, međutim, što nema alternative tom predmetu, pa preko 90 odsto dece pohađaju veronauku. Kada je reč o Federaciji BiH, situacija zavisi od kantona do kantona, pa je u njih nekoliko veronauka obavezna, dok je u ostalim izborni predmet. Učenicima je ostavljena mogućnost da biraju između „Kulture religija“ i veronauke. Ipak, većina, preko 90 odsto, pohađa veronauku, a ocena iz svih predmeta ulazi u završni prosek.

Profesor Ivan Šijaković bio je iznenađen samim uvođenjem veronauke jer ona, smatra, ne postiže efekat tolerancije i razumevanja: „To je verska ideologija i tu su crkve svih konfesija i oblika našle dodatni način svoje prezentacije i izvora zarade“.

Šijaković napominje da veronauka u BiH ima isključivo politički karakter: „Ona je i uvedena da bi se politički dodvorilo nekome i da bi se manipulisalo te uspostavili dobri odnosi sa verskim zajednicama na manipulativnoj strani, a sve na štetu i po leđima običnih građana“.

Stvara se poligon za srednje škole

Za banjalučkog biskupa Franju Komaricu nema dileme da li je veronauka potrebna u osnovnim školama jer na to obavezuju zakoni, a za katoličku crkvu posebno jer postoji sporazum između BiH i Svete stolice. Sudeći prema rečima Komarice, verske zajednice u BiH neće stati dok se veronauka ne uvede i u srednje škole u celoj državi: „Ali i tamo gde se ti propisi od strane pojedinih direktora škola ili ministra ne održavaju, da ih upozorimo... idemo malo po malo, imamo strpljenja, ali imamo i odlučnosti. Mi ćemo tražiti da nam se omogući u srednjim školama da može doći veroučitelj i da predavaje veronauku“.

Većina se slaže da treba dati izbor učenicima, ali bez osude šire društvene zajednice ukoliko se ne prihvati pohađenje veronauke, kako je to do sada bio slučaj. Neki smatraju da bi dosadašnji period izučavanja veronauke trebalo proglasiti eksperimentalnim periodom, koji je kako kaže sociolog Slavo Kukić, možda najveći promašaj religijskih zajednica. Prema njegovim rečima projekat izučavanja veronauke ne može biti integrativni proces:

„U tom slučaju, religija je u funkciji društvene dezintegracije, razdvajanja dece već na uzrastu od sedam godina i pretvaranja dece na tom uzrastu u moguće bojovnike sutrašnjih ratova pod religijskom zastavom“.

Da je veronauka u BiH stvar temeljnog identiteta, a ne duhovnosti, pokazuju mnogi primeri. Najbolji za to je možda primer ministra Suljagića, iako on nije usamljen. Godine 2009, pokušaj uvođenja predmeta „Kultura religija“ u srednje škole u RS je propao nakon velikog pritiska verskih zajednica jer se, tvrde upućeni, stvara poligon za uvođenje veronauke i u srednje škole.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković