Verovanje u lek protiv side nije utopija!

„Lečenje osoba zaraženih HIV-om više nije utopija“, piše nemački list Velt i dodaje „tačno je da je do sada lekovima bilo moguće suočiti se sa ovim virusom, do te mere, da ga je jedva moguće pronaći u krvi pacijenta, ali virus bi uvek uspevao da sačuva svoj genetski materijal u ćelijama zaraženog. Ipak to bi se moglo promeniti, jer naučnici tvrde da su pronašli način kako da se suoče sa patogenom.“

Program UN za borbu protiv side nedavno je najavio novu eru u suočavanju sa AIDS-om. Za euforiju postoji razlog. Prvo, broj novoinficiranih opada, čak i u oblastima podsaharske Afrike, koje su do sada bile najugroženija područja HIV-om. Povod za optimizam dolazi i iz naučnih laboratorija. Vera u lečenje zaraženih do njihovog izlečenja danas ima dobru osnovu. UN veruju u napore koje ulaže tim najprominentnijih naučnika, među kojima je i dobitnica Nobelove nagrade, Fransis Bare-Sinusi.

„Ranije se niko ne bi usudio o tome ni da razmišlja, danas nada u lek protiv side, ima daleko više osnova“, piše Velt. Istina, i dalje je nemoguće predvideti kada će to biti izvodljivo, ali takozvani Berlinski pacijent, potvrdio je da je to moguće – čak i ako je za sada jedina osoba na svetu, koja se smatra izlečenom. Timoti Rej Braun bolovao je od leukemije, hitno mu je bila potrebna transplantacija matičnih ćelija. Lekari u Berlinu pronašli su donatora, koji nije imao CCR5-receptor, što je za prodiranje HIV-a u ljudske ćelije od presudnog značaja. Pet godina od transplantacije u Braunovom organizmu nema ni traga od virusa. To je za sada jedini slučaj, što samo potvrđuje u kojoj meri bi se za virus imuno-deficijencije moglo reći da je lukav virus.

U Africi druga priča

List Zudkurier iz Konstance ukazuje na jedan drugi problem u borbi protiv side. „Panike koju smo imali pre trideset godina nema, ali u Africi postoje problemi koji govore o tome da je borba protiv ove bolesti i dalje teška. Žene u pojedinim delovima ovog kontinenta ne mogu da se suprotstave muškarcima koji ne žele seks sa kondomom. To je fatalno ne samo za žene, već i za njihovu decu, a time i za budućnost kontinenta. Istovremeno, u Nemačkoj gde pacijenti mogu da računaju na odgovarajuće lekove i terapiju i dalje imamo problem svakodnevne diskriminacije, a to je sramotno. Želimo da budemo informisani o virusu, mogućnostima zaštite i infekcije, ali strah je i dalje prisutan. Jedino što može da pomogne jeste otvorenost među ljudima. Što znači da je kraj borbi protiv side i dalje prilično daleko“.

Kelnski Štat-ancajger javnosti upućuje sledeće pitanje: Da li je zaista reč bolesti kao takvoj ili se ipak radi o predrasudama? A povod je namera ministra policije u Donjoj Saksoniji da u Zakon o policiji unese paragraf kojim bi testiranje na HIV bilo obavezno. Mnogi na ovu inicijativu gledaju kao na kršenje Ustava. „Iako se u tom zakonu ne navodi ko se to zapravo smatra rizičnim, reč je o neprimerenoj nameri ministarstva (...) Time se krše osnovna ljudska prava. Ko želi da piše ili menja zakone trebalo bi prvo da proveri da li su izmene ustavne. Dakle, to je nešto što bi trebalo testirati“.

Priredio: Jakov Leon