Vetrenjače umesto nuklearki
3. maj 2011.
Oglas
Jedanaest vetrenjača ubuduće će proizvoditi struju koja je dovoljna za snabdevanje pedesetak hiljada domaćinstava. Kako bi, prema izveštajima u medijima, i poslednja nuklearna elektrana u Nemačkoj trebalo da bude isključena za samo deset godina, za kancelarku su eolski parkovi novo poglavlje u snabdevanju energijom.
Angela Merkel je prvo iz helikoptera razgledala postrojenje, a na svečanosti je rekla: „Sada je stvar u tome da se vrlo mudro pristupi podsticanju razvoja postrojenja za dobijanje energije iz obnovljivih izvora. Pri tom se ne sme zaboraviti da su nam potrebni i drugi vidovi energije u prelaznom periodu. Iako, i to bih jasno ovde da kažem – napuštanje nuklearne energije mora biti znatno ubrzano“.
U tom procesu energiji vetra pridaje se veliki značaj. Već danas u Nemačkoj se okreće 21.000 vetrenjača i one pokrivaju oko sedam odsto potreba za strujom. Prema jednom istraživanju taj udeo bi mogao da poraste čak na 65 procenata, a kako vetar na moru duva češće i ravnomernije, mnogi budućnost eolskih parkova vide na Severnom moru, gde je već mnogo vetrenjača, te na Baltiku gde je kancelarka juče pustila u pogon prvo postrojenje Baltik 1.
Preterana euforija?
Nemačka vlada zamislila je da eolski parkovi do 2030. godine zamene 20 nuklearnih elektrana i obezbeđuju struju za 25 miliona ljudi. Istina, proteklih godina projekti su odlagani pre svega zbog problema u povezivanju sa prenosnom mrežom i velikih troškova prilikom tog povezivanja.
„Moramo da iskoristimo povoljan trenutak i uklonimo sve prepreke. Moramo svima jasno reći: ako želimo da brzo dođe vreme obnovljivih energija onda svi moraju biti spremni da daju svoj doprinos“, rekla je Angela Merkel.
Međutim, mnogi smatraju da je euforija oko struje iz vetra preterana. Tako upozoravaju da se barata brojkama i kilovatima koji su samo na papiru i da se prilikom oluje ili zatišja ne okreće nijedna vetrenjača. U tim situacijama struja koja nedostaje mora biti nadoknađena iz konvencionalnih elektrana. Osim problema povezivanja sa elektromrežom nije još rešen ni problem skladištenja struje od vetra.
Bune se i građani zbog narušavanja izgleda okoline kada su vetrenjače na kopnu, a ekolozi upozoravaju da nisu ispitane posledice po morski svet u slučaju kada se one postavljaju u moru. Najzad, nema nikakvih podataka o sudarima ptica selica sa vetrenjačama.
Autori: Aleksa Mejer / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
Oglas