„Više neto, za bruto“ lek protiv krize
6. januar 2010.
Pre nekoliko godina nemačka vlada odlučila je da osnuje zadužbinu „Bekstvo, proterivanje, pomirenje“ u znak sećanja na 60 do 80 miliona ljudi proteranih u prvoj polovini 20. veka. Veliki deo izložbe biće posvećen Nemcima proteranim na kraju Drugog svetskog rata iz tadašnje istočne Pruske, današnje zapadne Poljske i dela Čehoslovačke.
Biće prikazana i sudbina drugih evropskih naroda za čije proterivanje su odgovorni Nemci. Na čelu zadužbine je Savet zadužbine, a predviđeno je i jedno naučno savetodavno telo. Do sada je zadužbina najviše bila u medijima zbog spora oko nastojanja Udruženja prognanih (Nemaca) da u Savet bude imenovana njegova članica Erika Štajnbah, ćerka nacističkog oficira koji je služio u Poljskoj gde je i ona rođena. Imenovanju se najodlučnije protive Poljaci. Sada je Štajnbahova nagovestila da bi odustala od kandidature pod uslovom da se promeni zakon o Zadužbini i tim povodom list Vestdojče cajtung piše:
„Erika Štajnbah i nigde kraja. Već drugi saziv parlamenta bavi se kadrovskim problemom u zadužbini „Bekstvo, proterivanje, pomirenje“. Sada je problem vaskrsao u vidu ultimatuma Bundestagu da promeni zakon o zadužbini.
Tom promenom savezna vlada potpuno bi izgubila kontrolu nad projektom. I to onda gospođa Štajnbah naziva „razumnim rešenjem“. Sada se sveti što su se dve vlade - prošla sa Štajnmajerom kao ministrom spoljnih poslova i ova sa Vesterveleom na toj dužnosti – sakrivale iza poljskih rezervi prema Štajnbahovoj kao članici predsedništva zadužbine. Kao da savezna vlada nema sopstveno mišljenje o spornoj kandidaturi Štajnbahove, koja je kao ćerka oficira nemačke okupacione armije rođena u kući prognane poljske porodice.
Ta žena, koja se sada predstavlja kao proterana, mora da izazove strahovanja da će zadužbina teško doprineti pomirenju. Mišljenje poljskog ministra spoljnih poslova Sikorskog: “Došla je sa Hitlerom i morala je da ode sa Hitlerom“ nije baš diplomatsko, ali pogađa suštinu. Odricanje Štajnbahove od mesta u predsedništvu zadužbine bilo bi, dakle, sasvim na mestu. Međutim, kada Štajnbahova, kao protivuslugu, zahteva da Bundestag promeni zakon o zadužbini tako da vlada izgubi svako pravo na veto i svaku odgovornost rezultat je taj da faktički zadužbina postaje institucija udruženja prognanih.
Ustanova koju finansira vlada, ali kontroliše Štajnbahova. Toliko naivan Bundestag ne bi smeo da bude. Uostalom, zakon je takav kakav jeste da bi se sprečile spoljnopolitičke štete. Vlada se suviše dugo pravila da neće Štajnbahovu u predsedništvu samo zbog poljskog pritiska. Tom nečasnom izvrdavanju mora doći kraj. Na kancelarki i ministru spoljnih poslova jeste da odluče da li je imenovanje Štajnbahove u predsedništvo zadužbine zaista u nemačkom interesu. Sumnja u to, samo je jača posle najnovijeg ultimatuma“, piše list „Vestdojče cajtung“.
„U 12.500 nemačkih opština voda je došla do grla. Zbog privredne krize porez na privredne aktivnosti u 2009. godini bio je manji za 17 procenata. Takav minus nijedan grad, nijedna lokalna zajednica ne može brzo i efikasno da nadoknadi. Povrh svega, veliki broj nezaposlenih opterećuje javne kase, povećani su izdaci za energiju i lokalne službenike. Gradskim uprava preostaje samo jedno: štednja.“
Tom štednjom sigurno će biti pogođeni građani. Voda u javnim bazenima biće hladnija, vreme njihovog korišćenja skraćeno kako bi se uštedelo na izdacima za osoblje. Na ulicama će ubuduće goreti samo svaka druga sijalica i gradovi će biti mračniji. Javni parkovi neće biti tako „detaljno negovati“, zimi će biti više neočišćenih ulica i nepočišćenog snega. Posetioci kulturnih priredbi moraće da zavuku ruku dublje u džep. Šta možemo da naučimo iz svega toga? Da kriza pogađa sve i da kuca i na naša vrata. Trenutno se moramo pomiriti sa tim – i vladi u Berlinu pomoći u najtežim slučajevima, piše list „Noje osnabriker cajtung“.
Međutim, list Bild ima sasvim drugačiji pristup finansijskim nevoljama komuna i potsećajući na priču o mlekarka koja na glavi nosi mleko na pijacu i računa šta će sve kupiti kada ga proda – sve dok ga ne prospe, piše:
“Računica mlekarke je jednostavno računica koja ne prolazi – okretali brojeve ovako ili onako. Ali savršeno opisuje na velika zvona iz Berlina najavljeno snižavanje poreza. Naime, najveći deo poreskog rasterećenja platiće gradovi i komune. Idućih godina nedostajaće im pedesetak milijardi evra.
I ko će zapušiti tu gigantsku rupu? Naravno mi, građani! Od dečjeg vrtića do sahrane, od javnog bazena do ulaznice za muzej, od odnošenja smeća do kanalizacije. Za milione građana što-šta će biti znatno skuplje. Obećanje glasi „više neto za bruto“, ali taj neto neće stići do novčanika. U nekima će čak biti manje novca i prvenstveno će biti pogođeni penzioneri i nezaposleni koji ionako nemaju ništa od poreskog rasterećenja. Ta mlekarska računica zaista ide na živce“, piše list „Bild“.
Povodom namere devet zemalja severne Evrope, među kojima je i Nemačka, da naprave energetsku mrežu na Severnom moru za ekološku struju - list Noje osnabriker cajtung piše:
„Ono što planira devet severnoevropskih zemalja nije nikakva senzacija, nego jednostavno nužnost. Već godinama se zna da sadašnja energetska mreža ne može da prihvati sve veću količinu ekološke struje kao što je ona iz vetrenjača. Samo vetrenjače koje su do sada energetski koncerni postavili ispred evropskih obala imaju kapacitet od stotinu gigavata – to je snaga 100 elektrana na ugalj ili nuklearnu energiju.
Ukoliko Evropa želi da ostvari ciljeve koje je postavila kada je o zaštiti klime reč, ona mora sve više energije da obezbeđuje iz obnovljivih izvora i da gradi mreže za prenos te energije. U tom smislu ovo je dobar potez“, piše „Noje osnabriker cajtung“.
pripremio Nenad Briski
odg. urednik: N. Jakovljević