Više obolelih i manje umrlih od raka

Uzroci ovog pozitivnog razvoja su mnogostruki: prvo, tu je demografski faktor. Rak je u pravilu bolest koja u prvom redu pogađa starije ljude. Bolest je često hronična, ali ne smrtonosna.

Minulih decenija su i kod mlađih pacijenata, obolelih od raka, porasle šanse da prežive. Razlog za to je medicinski napredak: bolji aparati za ispitivanje, efikasniji lekovi i onkološki centri. Vrlo bitan razlog jesu i bolje mere za rano utvrđivanje raka.

Nemački političari - od informisanja do kažnjavanja

Nemački ministar zdravlja Danijel Bar, inače političar Liberalne stranke, izjavio je da planira da proširi ponudu mera za rano utvrđivanje raka. Zdravstvena osiguranja trebalo bi da se lično obraćaju ljudima, da im pišu pisma kako bi ih motivisala da idu na besplatne preglede za utvrđivanje raka, rekao je Bar.

Na nedavno održanom nemačkom kongresu o raku, iz redova Hrišćanskodemokratske unije mogli su se čuti predlozi koji su išli još dalje. Ako neko ne ode na pregled za rano utvrđivanje raka, u slučaju kasnijeg obolenja, trebalo bi ga teže finansijski opteretiti, zahtevao je Jens Špan, političar ove stranke.

Birgit Bender, političarka stranke Zelenih i poslanica u nemačkom Bundestagu je ocenila da „ne treba kažnjavati bolesne ljude, već dobro informisati pacijente. Treba nam kampanja koja bi ljudima jasno predočila šta u pojedničnim slučajevima znači rano utvrđivanje raka.“

Rano utvrđivanje raka može da spase život

Uvođenjem takozvanog mamografskog skrininga za sve žene starije od 50 godina, danas se otkriva daleko veći broj tumora dojke u ranom stadijumu, nego ranije. Time su i izgledi za ozdravljenje mnogo bolji. I kada je reč o raku debelog creva, redovnom kontrolom mogu se otkriti izrasline pre nego što se one pretvore u zloćudne tumore.

Muškarci drugačije razmišljaju

Monika Ziferding, profesorka psihologije u Hajdelbergu ocenjuje da je lični poziv na pregled radi ranog utvrđivanja raka dobra mera. Ona je autor opsežne studije o odnosu pacijenata prema merama za rano utvrđivanje raka. Bavila se između ostalog pitanjem, zašto muškarci ovu mogućnost koriste mnogo ređe od žena. „Jedan od razloga jeste da muškarci nisu u tako redovnom kontaktu sa lekarima kao žene. Kod žena se, na primer, PAPA test uradi prilikom redovnog pregleda kod ginekologa,“ kaže Monika Ziferding. „Drugi ralog je po svemu sudeći, još uvek rasprostranjena tradicionalna slika o muškarcu. Mnogi muškarci ne žele da izgledaju osetljivi na bol, i odbijaju da razmišljaju o potencijalnim bolestima, pa i raku.“

U kampanjama za rano utvrđivanja raka trebalo bi posebno voditi računa o formulaciji, savetuje ova psihološkinja. Ako se na primer objavi, da samo svaki peti muškarac ide na profilaksu, to demotiviše ljude. Muškarci onda ovako razmišljaju - ako većina ne ide, zašto bih ja to činio.

Na pregled na rano utvrđivanje raka najviše podstiče neposredna okolina. Kada se prijatelj ili rođak razboli od raka, potiskivanja više nema. A s obzirom na 1,4 miliona obolelih od raka, vrlo je verovatno da svako od nas poznaje nekoga ko je imao, ili ima rak.

Autori: Rahel Gesat / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednica: Ivana Ivanović