Višejezičnost u EU

Zbog toga je formirao stručnu grupu na čijem čelu se nalazi francuski pisac libanskog porekla Amin Maluf. On kaže:

„U odnosima dva naroda u Evropi, treblo bi da se koriste jezici tih naroda. To bi značilo da bi u svakoj zemlji trebalo da postoji dovoljno velika grupa kompetentnih ljudi motivisanih da koriste jezik druge zemlje“.

Pored engleskog, treba znati još jedan jezik

Tako Nemci i Poljaci, na primer, ne bi trebalo da razgovaraju na engleskom, već na nemačkom ili poljskom. Finci i Grci na finskom ili grčkom, i tako dalje. Sa 27 zemalja Evropske unije, moguće su stotine ovakvih kombinacija. Taj cilj će, doduđe, biti dostigunt tek za nekoliko generacija. Amion Maluf:

„To znači da svaki Evropljanin, pored engleskog, treba da se ohrabri da temeljno nauči još jedan jezik, koji nije njegov maternji, a ni jezik među narodne komunikacije“.

Britanci bi mogli postati jezički najneobrazovaniji

Taj jezik bi trebalo da bude usvojen gotovo kao drugi maternji jezik. Na taj način biće negovan i multikulturni dijalog. Reč je o inicijativi koja će se sprovoditi kroz mnoge projekte na mnogo nivoa. Nije neophodno pokretanje nekog velikog monumentalnog projekta, već o hiljadama manjih projekata na lokalnim nivoima. Naposletku, stručnjaci upozoravaju i da bi Britanci i Irci mogli da postanu jezički neobrazovaniji od ostalih, jer već vladaju najvažnijim jezikom međunarodnog sporazumevanja.