Viacom protiv YouTube

O tome list“Frankfurter Algemajne Cajtung“ u tekstu pod naslovom „Izbačen iz ravnoteže“ piše da i Nemačka u svojim potezima primat daje kapitalu naspram rada, što se tiče oporezivanja prihoda. Političari time žele Nemačku kao centra investicionih procesa da učine atraktivnijom. Ipak, na duži rok to neće potrajati, jer je sve većem broju kvalifikovanih ljudi otvoreno svetsko tržište, i oni neće podnositi teret poreza. Poreski balans gubi ravnotežu, a novi još nije na vidiku,” piše list “Frankfurter Algemajne Cajtugn”.

Bulevarski list “Ekspres” iz Kelna piše da je osetno poresko rasterećenje preduzeća. Ali mi ne možemo više da se ponašamo, tako kao da funkcionišemo samo na nacionalnom tržištu. I van zemlje se može zaraditi novac, i to po pravilu sa znatno nižim porezima”, piše list “Ekspres”.

A hamburški list “Fajnenšl Tajms Dojčland” analizira: “Za Uniju I socijal demokratsku stranku, skraćeno SPD bitna je na kraju krajeva dobra promocija za predstojeće izborne borbe, ali ova reforma nema puno potencijala. Pre svega ne za Uniju, jer je ovo nacrt jednog ministra iz redova SPDa. Sa druge strane u SPDu, koji sebe vdi ugroženim od jedne socijaldemokratizovane Unije, za mnoge je finansijsko rasterećenje preduzeća moralni prekršaj”, piše list “Fajnenšl Tajms Dojčland”.

A list “Berliner CAjtugn” kritički piše da će od planiranog rasterećenja profitirati pretežno koncerni, ali ne i srednja preduzeća. Argument Štajnbruka, da je već reformom iz 2001.e puno učinjeno za srednja preduzeća, ne važi. Jer i tada je samo puno uradjeno za koncerne. A nova reforma preduzeća ne može da šteti ostalim firmama koje čine 85 odsto od ukupnog broja preduzeća”, piše list “Berliner Cajtung”.

A tema dana lista “Ziddojče CAjtung” je korišćenje interneta i zaštita autorskih prava. Na internetu se mogu naći milioni tekstova, slika, tonova, koji su zapravo zaštićeni autorskim pravom, ali njihovo korišćenje ne plaćaju ni oni koji ih stavljaju na internet ni sami korisnici. Sada je medijski koncern Viakom podigao tužbu protiv internet portala YouTube i traži odštetu od milijardu evra. Na YouTube-u svaki korisnik može da postavi video klipove online, i to se uveliko i radi. Koncern Viacom svoju tužbu zasniva na broju od 160 hiljada ilegalno postavljenih video snimaka. Neminovno je pitanje: da li se intelektualna svojina još može zaštititi? Ne, smatraju mnogi i veruju da će se buduće filmske i muzičke zvezde pronalaziti samo na internetu”, piše list “Ziddojče Cajtung” iz Minhena.