Vikipedija – simbol deljenja znanja

Vikipedija je praktična i zaista pomaže. Ali postavlja se pitanje da li ova onlajn enciklopedija zaista može da zameni onu pravu, tako, bez stručnog uredništva, lektora i izdavača? Evo šta o tome kaže jedan od osnivača Vikipedije, Džimi Vels:

„Mi pokušavamo kadgod je to moguće da se držimo strogih kriterijuma. Naučne studije su dokazale da su prilozi u Vikipediji u proseku sasvim dobri i da postaju sve bolji. U Nemačkoj, na primer, je nemačka Vikipedija upoređena sa Brokhausom – čuvenom nemačkom enciklopedijom i Vikipedija se pokazala boljom.“

Moglo bi se reći da ovde neko sam sebe hvali. Međutim, činjenica jeste da se radi o projektu bez premca. Već deset godina Vikipedija raste, a njeno nemačko izdanje je samo jedno od 270 koja postoje. U međuvremenu postoji Vikipedija i na hindi jeziku i na svahiliju. Vikipedija je, dakle, raspoređena na mnoga pleća. Uprkos tome čovek može da posumnja u naučni projekat koji niko konkretno ne podržava.

Postavlja se još jedno pitanje: zašto Vikipedija nema konkurenciju? „Jadac je u tome što Vikipedija nije nikakav biznis, zbog toga nemamo nikakvu komercijalnu konkurenciju. Mi ne zarađujemo novac, nemamo nikakve reklame. Zbog toga nam je svaka konkurencija dobrodošla. Ako neko objavi nešto što je korisno i svima ga stavi na raspolaganje, onda to samo jača ideju koja stoji iza Vikipedije i mi to možemo samo da pozdravimo“, kaže Vels.

Vikipedija je obeležila novu eru

Vikipedijanci stalno naglašavaju da se sve informacije koje se objavljuju u Vikipediji proveravaju. U spornim slučajevima vrše se izmene, vode se diskusije o što neutralnijem prikazivanju neke stvari. Sve se to dešava preko onlajn platforme. Uprkos tome, baš novinari često imaju osećaj da su u opasnosti da koristeći Vikipediju nasednu na neproverene informacije.

„Ako novinari koriste Vikipediju, onda je to dobro. Ne radi se samo o tome da je koriste u pisanju svog članka, nego kako bi bili u stanju da postave bolja pitanja. Osim toga, novinari ubuduće moraju da pođu od toga da njihova publika već više zna od njih samih. U tom smislu, mediji će morati više da se trude i neće morati da, kao do sada, preterano pojednostavljuju stvari.“

I za kraj – još jedan filozofski pogled na fenomen Vikipedije. Pavel Rihter, šef Vikipedije za Nemačku, kaže da se autori u Vikipediji vide kao članovi humanističko-prosvetiteljske misije. Oni su takođe pokrenuli diskusiju o tome da Ujedinjene nacije Vikipediju proglase svetskim kulturnim nasleđem. Džimi Vels misli da će „za 500 godina ljudi o Vikipediji reći da je predstavljala početak jedne nove ere. Ere u kojoj su ljudi počeli globalno da sarađuju, zapisujući poznate činjenice, čineći ih svima dostupnim. To je kulturna prekretnica za čoveka i zbog toga Vikipediju itekako možemo označiti kao deo svetskog kulturnog nasleđa.“

Autori: Kristijan Vagner / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević